Prosvetni glasnik

182

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тела, као очи, иос, уши, руке ит.д., па и других особа очи, уши, и т. д. Доносе предмете, односе, постављају их, где хоћемо. При крају ове иериоде миога деда почињу да се изражавају у кратким изрекама, које су обично елиптичие иди птто вели Кошапез „изрека речи", јер се изговарају само најважније речи. Енглеска деца веле нпр. 1а место 1ћапк уои (хвала вам), пее место 1аке ше ои уоиг кпее (узми и мене на твоја кола), Ле(; о('Г место §е1 ор!' (извући), г1е1: ир месго »е! ир (устати), Ћгћеге сотез беогде ? месго \ућеге уге 1Јпс1е беогдез сотез? (Где су краве ујака ЂорђаН), шо-а шаша место ше шоге, шата! (дај менн више, мама), с!ао место 1аке ше с1о\\ г и 1'гот ту сћајг ( скини ме са моје столице доле). Често се спајају и такове речи, које не одговарају реду изреке нпр. таша Дев место гиатах (1гезз (мамина хаљина), (Иида-а-Пп§ ( цин-лин ) и т. д. Неки амерички дечко од 18 месеци знао је последње речи дечијих сликова шоои о, р1аи о, ћаге, ћаге г ћаге, и увек је одугаевљено у право време ређао. Овде се врло јако и јасно ноказује наклоност удвостручавању (понављању), што је дете прилично већ од почетка чинило. Ово се догађа без сумње из физиолошког узрока, јер је за говорне органе лакгае поновити кретања, на која се навикли, која су већ учинили, него се привикавати на ново кретање. Особито се код деце примећује и та чињеница да са наклоношћу понављања нагињу и „прављењу стихова". У ово доба се може приметити многобројних примера опонагаања гласа и називања животиња и предмета, и ако су многа опонатпања старијих. Обе ове склоности можемо ириметити у следећим изразима: (1ас1а, шата, рара. театеа = вода, •ууаитеаи или оиа—оиа, ћаићаи = псето, ев ез место уез (да), 1и п1 место шсе ( фино ), коко место сћјскеи (пиле), ри!Т = ветар, дпаск—циаск — патка, опонаша (и сповтано) гласове паса, мачке, овце, сахата и том се приликом многи гласови удвостручавају. Често можемо сасвим противно приметити, спонтано скраћивање неких извесних речи. Неко је дете од нетнаест месеци скратило речи рара. шаша, асШе у ра, та, а,И, а није их никада пре чуло. Опонашање је сада врло јако. Дете нокушава, да понавља све, што чује. Неки му гласови потешкоће дају, али су за то врло интерееантне лукавштине, којима у таковим случајевима прибегава. Дечко Р. је обичавао рећи мама место 1ћаик уои (хвала вам), и сН1 1аи1 место §е1 саи§ћ! (ухватити), ехсизе те (онростите ми) било му је премного говорити, те је место тога употребио оћо нагласив други слог. Но у ово доба је од свега као да најинтересантије разјашњавање дечијих појмова, која се показује сталном и агриномном употребом имена, и ако .јога овде врло много имена употребљавају, те је нужно много више искуства, пре но гато у детињем духу постигну одређену садржину. 11а и у зрелијем добу је већина наших појмова врло нејака и замршена и смели би назвати процес образовања ранијим ироцесом раз-