Prosvetni glasnik

радња главног просветног саввта

нерадима" (стр. 1). „Боја им је нешто битна.... нешто вак случајна" (стр. 45). „Магнетске особине појављују се н. пр. на магнетиту иди магнетско.ј гвозденој руди, која местимице привлачи гвоздени прах" (стр. 48). „Сребро кристализује регуларно, понајвише у коцкама и њеним комбинацијама" (стр. 59). „Хлороводенична киселина га не напада". (За пирит стр. 62). „Кристализује хексагонално али не холоједарски већ хемиједарски (управо трапезоједарско-тетраједријски ?)" (за кварц, стр. 71). „Прелома је шкољкастог или равног, па и неравног". (За камени угаљ, стр. 105), итд. Ну, имајући у виду с једне стране да је ово једина ручна књига за Минералогију у вишим разредима наших средњих школа, а с друге стране сву штету од диктовања, ја је препоручујем за привремени уџбеник, ако има могућности да се уклоне бар веће грешке. II. Геологија. Издање књижаре Велимира Валожића. Београд 1899. г. Цена 2 динара. Овај је уџбеник бољи него онај за Минералогију, о коме је мало час било говора. Ну и њему се има замерити: 1. Што је рађен ирема удбеницима за велике школе, те више личи на какав извод из ових него на средњешколски уџбеник. Изнето је много «аката, често потпуно излишних, од којих су једни остали необрађени, већ само напоменути, а код других је било непотребног детаљисања. На пример на стр. 4. било је говора о одређивању густине земљине. Сваки ко прочита ову напомену знаће о одређивању густине земљине исто толико колико је и пре знао. То исто важи и на стр. 33. за речено о каолинизацији и серпентинизацији. Структурама стена, опису истих, њихову расдрострањењу, па онда набрајању и опису Фосила, карактеристичних за поједине Формације, дато је више месга, него што би требало према намени саме књиге. Мислим да је требало коју више рећи о постанку извора, о моренама и дотаћи се бар у неколико речи негдашњих вулкана у Србији. А да би ученици што боље појмили промене, које су се вршиле на површини земље и да би схватили важност Фосила за Геологију, ја бих им изнео историју медитеранских мора. 2. Угледању на великошколске уџбенике има се приписати и тежња иишчева ка строгом систематисању, у чему је каткад хтео да буде и оригиналан, заборављајући, да класиФикација има смисла дотле, докле стоје принципи на којима је заснована, и да се према томе класиФикациј е не могу произвољно мењати и дотеривати. За пример узмимо класиФикацију стена. Г. Станојевић н. пр. исконске шкриљце увршћује у седиментарне стене, кречњак у „кластичне седиментарне" а серпентин у „гранитолике". 3. Не слажем се ни са онаком поделом Геологије. Г. Станојевић меће ПетрограФију у Физиогра®ску Геологију и то одмах носле одељка „земља као физичко тело". Боље је да ПетрограФија дође после „Геодинамике" јер ће ученик лакше разумети и иостанак и поделу стена, пошто се претходно буде упознао са хемијским и механичким радом воде и са вулканским појавама. Ни подела планина није срећно испала. 4. ДеФиниција стена (стр. 12) није тачна. Битне и споредне састојке у стенама требало је објаснити на каквом примеру, а не просто изређати неколико минерала који могу бити битни (стр. 13) јер они могу бити и споредни, као и обрнуто. Напомену о исконским шкриљдима на стр. 14. треба или друкчије стилизовати или са свим изоставити, јер онаква каква је нема смисла. „Сублиторално" није исто што и „субпелашко" (стр. 36). Сумњиво