Prosvetni glasnik

98

ЈЈРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бољој прегледностн ни јасности ЈЈњиге, а оштећени су нринципи на којима почива класиФикација. Нарочито је жалити, што се писац бар код силиката није држао уцбеника за аустријске гимназије од Носћз^еИег-В^сМп^-а, кад га је већ имао у рукамп, јер класиФикација тамо изнесена одговара савременој подели силиката у орто, мета и полисиликате. Сем овога улазило се често у непотребне детаље при опису појединих минерала и цитирано је за многе врло много, често и сумњивих локалности. Погрешке су ове: 22. Арсен и антимон увршћени су у „металојиде" (стр. 57). 23. Погрешне су хемијске Формуле: халкопирита, борнита, арсенопирита, кобалтина, стеФанита, малахита, азурита, апатита, пироморфита и миметезита, јер, према тим Формулама сва би се ова тела морала сматрати као молекуларна једињења, што у ствари не стоји. Изгледа да су ове погрешке лозајмљене из Панчићеве „Минералогије", ма да њу писац у предговору не помиње. 24. И хемијске Формуле код многих силиката нису тачне. Ну како су ове често и врло компликоване, то је боље и не наводити их, већ речима казати из чега је минерал састављен. 25. За тридимит се држи данас да је ромбичан а не „триклиничан" као што се на стр. 27. тврди. 26. Из описа карлсбадских близанаца на стр. 91. а у вези са деФиницијом за ближњење излази да је код ових раван ближњења клинопинакоид, ма да овај већ по томе, што је раван симетрије не може бити и раван ближњења. 27. Ни на једном од на стр. 94. именованих места у Србији, нема „каолина", већ су то кад боље, кад лошије глине. 28. На стр. 96. стоји: „Састав лискунаје врло променљив, јер је често неки део калиума замењен натриумом, магнезиумом па и гвожђем". А на стр. 103. „један део кисеоника замењен Флуором". Погрешно је и једно и друго, јер нити може гвожђе заступати натриум, нити Флуор кисеоник. 29. Реч камење има много шири појам него што му г. Станојевић на стр. 91. „Право камење" даје. 30. Проналазач Фигура на метеорском гвожђу звао се Видманштетен, отуд и Видманштетенове а не Видманштетове Фнгуре, како су на стр. 58. наведене. Термини „збивен" (за <1егћ и сотрас1е) и расут место Панчићевог „упрскан" изгледају ми незгодни, нарочито незгодно звуче кад су један поред другог, на пр.: „збивен и расут" (халкопирит), или „збивен, расут или у лисгићима" (цинабарит) и др. Место „збивен" бољи је назив једар или ситнозрне гезр. крупнозрне масе. Не знам нз каквих разлога г. Станојевић употребљава реч „кречникместо већ усвојене кречњак; „обичнп равни симетрије" место споредне (стр. 5); „упале ивице и рогљеви" код близних кристала место упали углови; „кристализује" м. кристалише. А уметање ј да би се избегао зев у речима: „тетраједар", „онтаједар", „холоједарски", „хемиједарски" итд. погрешно је, већ и с тога што су ово сложене речи, од којих се једна свршује а друга цочиње самогласником. ДеФиниције су често развучене а ни начин изражавања није увек беспрекоран. Примера ради да наведем нека места: „...а неорганска находимо иогла.вито у саставу земљине коре и обично или у ширем смислу зовемо ми-