Prosvetni glasnik

108 ИРООВЕТНИ ГЛАСНИК

кидичко полуострво, а на стр. 24. то се исто полуострво зове Калкидик. Боље би било задржати само прво име. На стр. 112. стоји: „У њима (јужним низијама Маћедоније) се с великим успехом гаји памук, дуван, пиринач, сусам, мак, маслине и винова лоза. Ове многе илемените биљке изазвале су живу индустрију т овој земљи". За те биљке не употребљава се назив племените, ман, за винову лозу. На стр. 123. реч незнабожачки ваља заменити са многобошки, из истог разлога, који сам већ поменуо код речи безбожнички. На стр. 128. и 129. у прегледу Алпа има омаш.ака и недостатака, који могу само произвести забуну код ђака, кад, уз припомоћ атласа или карте буду проуч:авали ове планине. Тако на стр. 128. стоји: п ... средња зона Алгта (у Аустрији) подељенаје на више група. Мођу њима се највипге пстичу Тиролски Алпи". Међутим ђак ће узалуд тражиги на карти те Алпе, јер они се у новијим немачким уџбеницима зову Ецгалски Алпи (ЗеуЛШг, §гб5зеге 8с1га1ј ?ео§гарћ1е, стр. 280.), па су под тим именом и на карти назначени, те их је требало и у овом уџбенику навести иод тим именом, које због тога а које и зато што г. Васовић другу једну групу такође назива Тиролским Алпима. Даље, источно од ове групе, како ју је г. Васовић ограничио, не пружају се одмах Високи Тавријски Алпи него Дилерталски Алпи, те је или и ове требало поменути или друкчије стилизовати ту реченицу. Међу северним кречњачким Алпима г. Васовић набраја ове групе: Алгајерске, Кречњачке, Тиролске и Салцбуршке. Међутим од Боденског језера до реке Леха простиру се Алгајерски, а од Леха до Ина Северни Тиролски Кречњачки Алпи. Нема дакле нарочите групе Кречњачких Ална, — сви су овде кречњачки а називајући једну групу само Тиролским Алпима прави се забуна, јер су ови Алпи већ именовани мало пре међу централним Алпима. Мало ниже стоји: ,,У њима (Аустријским Алнима) истичу се висоравни Дахштајн и Салцкамергут", иеђутим Салцкамергут није висораван него јужни део надвојводине Горње Аустрије, којим се простиру Аустријски Алпи. И сам г. Васовић на стр. 141. каже да је Салцкамергут аредео, али му опет погрепгно одређује место „на јужној страни испод Алпа". У продужењу каже г. Васовић: „С обе стране Еча до реке Пијаве находе се Тридентиски и јужни Тиролски (доломитски) Алпи". Међутим Тридентиски и јужни Тиролски доломитски Алпи нису две разне него једна иста груиа, једино што се на старијим картама налази име Тридентиски, а на новијим, као и у новијим уџбеницима, понајвише оно друго, —дакле исти случај као и са Ецталским Алпима. Даље стоји: „Од Пијаве па на исток до превоја Тарвиса, лружају се Карниски Алпи". Ни то не стоји; Карниски Алпи пружају се до превоја Предила, а Тарвие и није превој него варошица (МагкШескеп), где је раскрсница нутева преко Алпа (ВеусШи, стр. 283.). Научити како ваља деобу Алпа једна је од мало тежих ствари у геограФији, па ако још уџбеник није тачан онда и наставнику и ученицима грози опасност да им пропадне труд око тога. На стр. 130. назив крас ваља заменити са карст, пгго сам већ поменуо раније. У III делу на стр. 7. место немачког имена дател-иалма боље би било да је узет код нас уобичајени назив урма, и то са напоменом да (у Италији) не носи рода. Говорећи о клими Италије, на сгр. 7. и 8., г. Васовић је сувише опширан а тако исто говорећи о становништву њеном на стр. 9. и 10. Овај пасус, о становништву Италије, у опште не одговара ни моћи схватања ученика III разреда, пошто се ту помињу Факта, за чије би им тачно разумевање требало више историјскога знања, а у чије се објашњаваље не може упуштати наставник земљописа. То исто важи и за излагања о становницима Румуније (стр. 16.) и о историјском прегледу Русије (стр. 26.), Швај-