Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ЛРОСВЕТНОГ САВЕ'ХА

107

за средње школе. По свој је ирилиди груба штампарска погрешка на истој страни при дну, где стоји, да је Момина клисура дугачка 30 м., јер треба 30 км. Код „Природне доделе" Србије имам да приметим, да је г. Васовић логрешио што је ову изложио једино по областима (Источна Србија, Јужна Србија, Шумадија, Западна Србија). Боље би било да је изложио најпре орографију, при чему је сасвим могао задржати ову поделу, али да међу орограФију не меша у нсти мах и хидрографију, као што је то учинио. Реке у Србији све су притоке Дунава, непосредне или посредне Савом, те се према томе могу леио систематски изложити, почињући са Дрином, као што се до сад у свима уџбеницима и чинило. Услед тога пак, што г. Васовић није издвојио хидрограФију, реке у Србији у његовом уџбенику изложене су без икакве системе и прегледности (почиње са Нитавом), а тиме се наравно отежава изучавање хидрограФије у Србији. У осталом то је г. Васовић учинио и на другим местима, говорећи о другим државама, наравно увек на штету системе и прегледности. На стр. 36. требало је бар у напомени казати шта су вртаче, звекаре и природне леденице, особито што се доцније оиет помињу на стр. 76. Млавино врело (стр. 40.) није близу него баш до саме варошице Жагубице. Не стоји да из Млавског врела нечујмо излази велика количина воде стварајући Млаву, јер при свом изласку из врела ствара доста јак шум услед појачег пада. Место Омоље боље би било цисати Хомоље, као што је иначе усвојено. Не стоји ни то да је средњи ток Млавин клисураст (стр. 41.), јер од села Ждрела, где .јој почиње средњи ток, Млава баш пресгаје тећи клисуром. Нетачно је (стр. 57.) да у Западној Србији иоглавито расту четинари, јер четинара у тим крајевима сада мало има, него понајвише влада буква. И сама Јелова Гора, која је добила име по негдашњој јеловој шуми, сада је обрасла буквом. На стр. 54. могло се опет поменути да је Источна Србија под утицајем клнме Источне Европе, као што је на претходној страни речено да је Србија због знатне висине и општег нагиба ирема северу изложена цоглавито утицају средње - европс-ке континенталне климе. На стр. 59. могло се нарочито нагласити да у Србији још није нађена со, а на стр. 60., међу осталим бањама могла се поменути и Соко Бста. Еод Ужица (стр. 65.) требало је поменути ткачку фабрику, а на стр. 60. ваљало је рећи узрок зашто се индустрија у Србији није већма развила (из оскудице каменог угља и гвожђа). На стр. 62. после реченице: „Законе за Србију нроиисује Краљ и Народна Скупштина" треба додати „са Сенатом", а на стр. 63. међу осталим манастирима навести и Горњак , као један од важнијих и чувенијих. На стр. 68. „планина Гоља" треба да стоји Голија (највиши врх 1890 м). Бура (стр. 73.) у Херцеговини одвећ је нејасно обележена као л јак и врло хладан ветар"; о њој је требало мало више рећи, нарочито о њеном постанку. На стр. 76. стоји: „Чобани су лети принуђени да ваде снег и лед из дубоких вртача, циркова и звекара (леденица). Према овој реченици могло би се помислити, да је звекара и леденица једно исто, што међутим не стоји. На стр. 76. место Хумњаци треба да стоји Хумљаци. Бланина Војник (стр. 90.) није у средини кнежевине Црне Горе; и сам г. Васовић одмах после тога каже: „за ову се планину наставља друга груиа, која захвата средину кнежевине, па се и зове средишна висија". На стр. 93. није тачно речено, да је Сушица Тарина аритока без воде, једно, што се то већ само цо себи не може разумети, каква ли то може бити притока, дакле река, без воде, а друго, што Сушицом тече вода, али само у нролеће и у јесен целим њеним коритом а иначе, већим делом године, има само привремене краће водотеке (Глас БУН стр. 125.). На стр. 111. помиње с е Кал-