Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

109

царске (стр. 46.), Француске (стр. 53. и 54.) и Пиринејског полуострва (стр. 66.) Сви ови одељци требало би да су краћи, удешени према узрасту ученика III разреда, и ситним писменима унесени у наиомене, пошто строго узевши овакви историјски прегледи и не чине саставни део геограФије, него историје. На стр. 13. по свој прилици случајном омашком стоји даје Сичплија иолуострво место острво, а Месинска отока названа је и каналом, што не може бити, пошто се каналом зове иошири мореуз, какав Месинска отока није. На истој стр. положај Сиракузе тачније би био одређен, дајеречено „југоисточно од ње (Катаније) находи се Сиракуза" и т. д., а не јужно од ње. На стр. 18. и 19. названа је водена просторија, која је на северу Евроне, Северо (п Северно) ледено море; иошто се пак иначе свуда назива Северно-ледени океан, то је и овде зарад једнообразнос-ти ваљало остати цри овом имену. На стр. 25. (становништво Русије) стоји: „Словенима су слични Литванци и Лети", а међутим ови чине засебну народну целину, као што сам већ поменуо при прегледу II дела. На стр. 26. има алватна реченица: „Само је Енглеска, која је растурена по свима деловима света, већа од Русије". Енглеска пак није растурена по свима деловима света него њене колоније, а између тога ваља градити разлику. На стр. 27. одређен је положај Дорпата Ђ на језеру Нејпусу", док се он међутим находи заиадно од тога језера. Астрахан (стр. 29.) није на Волгиној делти него у њој, на једном од многобројних острва Болгине делте. На стр. 41. чувена келнска саборна црква незгодно је именована „Готским Домом", јер би се из овога имена могло врло лако помислити да је то друга каква грађевина, а не баш црква. На стр. 41. три слободна немачка града Хамбург, Бремен и Либек није требало поменути међу нруским градовима него издвојити их из ових. То је исто требало учинити и са Готом, црестоницом немачке војводине Саксен-Кобург и Готе , који дакле није ируски град. Нигде се не помињу немачке колоније, а то је требало учинити и то у толико пре, што се и код сваке друге државе помињу њене колоније. На стр. 46. за сир ементалер стоји да се прави у долини реке Еме, а треба Емена, јер се та река зове Емен. На стр. 55.: „Нарочито је чувен винарски предео Медок, где се производи најбоље Француско црвено вино". Црвено вино пак буквалан је превод немачкога КоНтеш, а српски треба ирно вино. На истој страни при дну сто.ји: „ Југо-источно од Лијона, у подножју средишне висије, находи се рударска област... Средиште те областп јесте Сет-Етијен". Тај предео није југо-источно од Лијона него југо-заиадно. На стр. 59. стоји о Великом херцогвству Луксенбургу: „Становници су више немачког но Француског порекла", а они су међутим искључиво Немци. На истој страни за Холандију стоји: „То је најнижа земља у Евроии, зато се и зове тим именом Међутим то важи за немачки назив ШеДегктДе или француски Рауз Ваз, но име Холандија, које је г. Васовић усвојио и које се код нас одомаћило, не може се тумачити тиме, што је то најнижа земља у Европи, те је према томе друга половина ове реченице у срнском уџбенику неразумљива и излишна. На стр. 62. стоји: „У рајнској области најчувеније је место Ротердам". То је иогрешно преведен немачки текст (Ше, стр. 136.): „КоМегс1ат, Лег паШгНсће АавЈићгћаГеп с1ез §езат1еп Кће1п§еМе*б". Под с1аз дезатГе ШгетдеМеГ подразумева се пак слив Рајнин а не каква рајнска област у Холандији, јер да је ово последње, онда је и Амстердам ту, а не може се казати да је Ротердам чувенији од овога. На стр. 67. непотребна је напомена да је Толедо био престоница баш за време Заиадних Тота. Довољно је номенути да је само био престоница, а за Готе ученици III разреда још нису ни чули. На стр. 70. и 71. говорећи о висинској раз-