Prosvetni glasnik

РАДЊД ГЛАВНОГ ПРОСВЕХНОГ САВЕТА

115

поменути и термини и деФиниције за лимане, континенталне ветрове и височину, пошто г. Васовић ове термине употребљава доцније у својој „ГеограФији". Што се тиче иедагошке стране овог I дела, већ сам поменуо, да је садржина његова изложена јасно и прегледно. Обим му је потцуно умерен а стил леп, лак и разумљив. У погледу језика, ис/гина, могао бих учинити опет неколико замерака, као и у првом реФерату. Тако пре свега транскрипција туђих имена још није нотиуно доследно изведена; н. пр. остао је назив Гујана (с. 53.) место Гвајана. планине Алгени (с. 35.) место Алегени, Худзенов залив (с. 20.) место Хедзенов, као што је у IV делу на стр. 68. правилно речено. Даље има језеро Онтарије (с. 35.) место Онтерио (део IV стр. 69), Антили (с. 18. и 52.) и Сикоко (с. 55.) место Антиљи и Сикоку. У намери да изједначи транскрипцију са IV делом г. Васовић је имена река Мекензи и Мере, како је правилно стајало у II издању (с. 51. и 46.), заменио са Макензи и Море (с. 36.) што по мом мишљењу није требало учинити, пошто је ова садања транскрииција неправилна. — И с погледом на сриски језик има неколико недоследности као и пре, и ако их је сада мање. Тако у самом правопису норед аустралиски (без ј, с. 20.) има и аустралијски (са ј, с. 21.), поред Каспмско (с. 27.) има и Кашш/ско (с. 30.), поред ј^вропа има и Јегејско море (с. 18. и 62.), поред Северо-ледени океан (с. 18. и 30.) има и Севермо-ледени (с. 30., 31., 33.). Г. Васовић нпше Љтирова и мигирова (с. 54.), Семићани и Хамићави (с. 53.) и жалајци и жонголци (с. 55.), Лсточно и источно море (с. 57.), немајући апсолутно сталног нравила за употребу великих писмена. Даље се налази земљоуз Коринт и канал Отранто (с. 61.) м. Коринтски и Отрантски, као што је на стр. 20. и 21. правилно и речено. Боред цравилних придева афрички (с. 34.) и амерички (с. 35.) има и американски (с. 47. и 51.). За тим има преставити (с. 28.) и прегсгављају (с. 29.), одомаћмјо (с. 45., место одомаћмо), живити (с. 38.) док би боље било — по источном говору — живети, „дани су дужи од ноКију " (с. 15.), језера што су зарасла у барско биље зове се (место зову се) блата или тресаве" (с. 27.), „поред поменутих пет раса, имају (место има ) још три велике групе људи" (с. 49.). ТПто се тиче техничке израде нема се шта приговорити. Има неколико штамиарских погрешака, али не кваре нигде смисао и лако их је поправити. Такве су н. пр. Средиземно (место Средоземно) море п хришћанство (с. 53.); Кочичина (с. 56.) место Кочинчина, као што је у IV делу на стр. 42. правилно речено: Немачка захтева (место захвата) простор (стр. 58.); Кикландска острва (с. 62.) место Кикладска. Има их још, али су посве ситне и неприметне и ни у колико не умањују вредност уџбенику. У опште узев могу рећи, да је I део г. Васовићеве „ГеограФИЈе" испунио захтеве, који се траже од доброга уџбеника с погледом на његову научну вредност, на педагошке стране, обим, стил итд., пошто су све мане и недостаци, које сам горе навео, само местимични. а не утичу на вредност уџбеника као целине, губећи се у њему. Што се тиче II, III и IV дела „Географије", за II, III и IV разред, о њима немам сада ништа више да кажем, пошто су то исти уџбеници, у истом издању, које ми је Савет пре две године изволео поверити на преглед и реферовање, те сам своје мишљење о њима изложио у свом првом реферату. Узгред бих имао само да поменем, да оне две особито крупне штампарске погрешке у III и IV делу (с. 69,, одн. 57.: „Велику Британију од Ирске одваја Црно море", место Ирско море; „Судану на југу лежи највећа аФричка висија, која се цружа... од Атланскога до Ђеликога [м. Индијскога\

8*