Prosvetni glasnik

114

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

уџбеник, док се бољи не појави или док је иисац према наведеним напоменама не буде изменио и понравио. Захваљујући Главном Просветном Савету на.указаном ми поверењу. 25. марта 1902. год. Пожаревац. У чтив, Руд. Бикловик нроФесор Гимн. Енеза Михаила. РеФерат г. Бикловића о другоме издању ових књига гласи: Г^лавном Просветном Савету Част ми је иоднети Главном Лросветном Савету реФерат о „Географији за средње школе", делу I (трећем издању), II, III и IV, уџбеницима г. Рад. Васовића, проФесора, које ми је Савет поверио, да их прегледам п оценим, те да о њима Савету реФерујем, да ли се могу употребљавати у нижим разредима средњих школа. Прегледавпш „ГеограФпју за I разред" нашао сам, да је г. Васовић у многоме променио и прерадио садање треће издање, тако да се оно битно разликује од ранијег другога издања. Тако је цео I одсек („Матсматичка 1'еограФија",) у коме је реч о хоризонту и странама света, о земљи као целини и земљиним кретањима, изменио, прилагодивши га моћи схватања и узрасту наших ученика I разреда: изложио га је краће и ирегледни.је. а ипак према прописаном програму, те је сад за ученике потиуно јасан и лако га могу схватити. Тиме је г. Васовић одговорио и за.хтеву, који сам истакао у свом ранијем реферату о истом уџбенику његовом, и то о другом издању. И иначе је г. Васовић у многоме поправио исти уџбеник, изоставивши сувишне нојединости и ситиице, које нису од толике важности по наставу геограФије у I разреду. Услед такве прераде отпада и већина замерака овом I делу „ГеограФије", које сам изложио у свом ранијем реФерату, само што је г. Васовић и даље задржао на стр. 53. име Чилое за ону републику у. Јужцој Америци (место Чиле,) а Динарски систем норед осталих земаља испуњује чак и Грчку (стр. 62.), за које сам двоје већ и у нрвом реФерату рекао, да ннје тачно. Сем тога на стр. 20. стоји залив Еабес (место Габес); на стр. -30. Мобланова висина назначена је са 4000 м., док у II делу правилно стоји 4810 м.: заокругљавањем требало је дакле рећи 4800 м., међутим усвојени број, 4000 м., сувише одступа од праве висине. На стр. 35. етоји: „Овде (у Северној Америци) се Кордиљери зову Кршевите планине", међутим Кршевите планине су само унутрашњи ланац Кордиљера, као што и г. Васовић лепо каже у IV делу своје „Географије", на стр. 69. На стр. 48. слика 17. не иредставља Америка.нца. него Малајца, а слика 19. иак не представља Малајца, него Аустралијанца, и место ове носледње слике требало је да дође слика за мрко жуту америчку расу, које пак слике услед ове покрунне омашке у овом уџбенику и нема. На сгр. 49. незгодан је термин „безбожници 11 ; безбожника управо и нема, и они народи на пајнижем ступњу религије не могу се тако назвати, цошто им је божанска сила оличена баш у тим њиховим предметима (реци, брду, ватри и т. д.); с тога би боље било, да је г. Васовић узео туђе термине, Фетиши и шамани. — Међу острвима (стр. 18.) могли су се иоменути и Балеари, а на стр. 26. могао се навести и термин ставе уз наведени термин угиЛе. Исто тако могли су се на својим местима