Prosvetni glasnik

118

ства, изнесем како би требало предавати ту „тешку" таблицу множења и дељења, те да се она што лакше и што брже научи, и што боље упамти. Наравно, овим не ведим да нико не зна за какав бољи и лакши начин, нити велим да је ово само мој начин. Желети је да има и других и да се и они изнесу. Томе ћемо се само радовати. Таблица множења и иеханизам Еао што је иознато, „стара школа" одликовала се механизмом у ошите, па и таблица множења и дељења у њој се учила са свим механички, на памет. До пре 30—40 година ова таблица се учила певајући је на глас (цела школа) место молитве нре и после учења. Каква је то била тортура за децу најбоље знају они који су тако учили, а какав је био успех од таквог метода познато је свима. Није баш тако одавно било кад ђак зна колико је на пр. 5X9, а не зна колико .је 9X5, докле га не преокрене. И сад мозке да се нађе по који овакав „егземплар". Ова таблица и данас је највећа мука и за ђаке и за наставнике, а онда је била прави баук и страшило. Но с продирањем светлости педагошке науке у опште, а методике на ио се, многе су тешкоће у настави отклоњеие и заблуде одбачене, цаставници и ђаци „другим очима" прогледали, а настава друкчи облик и правац добила. Тада се увидело да се ни таблица множења и дељења не мора учити баш са свим механички, већ да се и она може разумети и логичким путем тако научити, да постане и пређе у механизам. Тада се сазнало и увидело да учење таблице множења и дељења и треба да буде тако, да се те две радње свесним логичним путем аретворе у механизам. То у самој ствари и јесте циљ учења њеног. Њу треба тако научити да сваки ђак, без размишљања, зна одмах да каже колико је 4x8, а већ да има појма о томе шта је то 4X8, и како се долази до резулата 32. Али многи наставници, бојећи се да не падну у онај стари механизам, данас падају у другу ногрешку, јер не науче ђаке, логичним путем, да знају таблицу множења и дељења тачно и брзо, као некад механички, већ им и ту допуштају скањерање и размишљање. које се само донекле може трпети и допустити. И данас иноги наставници ^оје се да им се не пребаци механизам. У раду, ако ђаци брзо и тачно одговарају таблицу, не може се ни њима, не може се никоме замерити гито ђацито знају да раде као механизам, веК им се мора замерити ако су то научили механичким а не логичким аутем. Ето и та погрешна бојазан н ова пометеност у појму механизма, у колико се он допушта у школи, узрок су што се табдица множења и дељења данас, у нашој основној школи, већином не научи добро. Размишљање, нема сумње, веома је потребно у рачуну; без њега чак не може ни бити рачунања, али у таблици множења и дељења оно