Prosvetni glasnik

132

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Згодан је начин усменог понављања, и но једном и по другом начину, кад се ученици често позову да поброје (изређају) све бројеве у којима се налази (без остатка) 2. За тим бројеве у којима се налази 3, па 4 и т. д. А други пут да кажу све бројеве који се деле (без остатка) на 2, па на 3, 4, 5 и т. д. — докле се буде прешло. Ово је припрема и сигуран темељ за дељење са остатком. Дељење са остатком Еад се добро утврди дељење без остатка, прелази се на дељење са остатком. Ово је, истина, најтежа партија у дељењу, па и у делом рачуну у I и II разреду. За то је она најслабије и обрађена. Колико и колико ђака дођу у III и IV раз., а по неки и основну школу сврше, а ово дељење не науче добро. Узрок томе је невештина наставника, а негде хитња. Многи наставниди, хитајући, не утврде добро дељење без остатка, па после им ђаци не могу никако да науче ни ово дељење са остатком. Невештина наставника може се поправити и отклонити својим личним довијањем, читањем и питањем вештијих, што ни мало није зазорно. Да се иак не би хитало, а богме ни задоцнило, опет треба питати искусније наставнике, читати и пробати оно што су други пробали и написали. Правило је да при предавању таблице множења и дељења не треба хитати, не сме се ићи даље, док се добро не изучи оно што претходи. Но свему има границе, па и томе. За то, ако неко не хита, па опет не постигне успех ни до крајњег времена, значи да је невешт у предавању. Шта је пак томе лек, зна се. Христос је, у згодној прилици, лепо рекао: „Врачу, исце.ли се сам". На питање: да ли дељење са остатком треба предавати кад се сврши сва таблица дељења без остатка, или кад се сврши све дељење само са једним бро.јем (на пр. са 2), или чим се сврши дељење неког броја без остатка. На нр. да ли сад, кад је свршено дељење броја 18 без остатка, треба одмах прећи и на дељење тога броја са остатком са 4, 5, 7 и 8 — одговор зависи од тога, по коме се начину предаје рачун. Ако се рачун предаје по Грубеовољ начину, онда се дотични број одмах дели и са остатком, јер то и јесте главна одлика овога начина да се са једним бројем једновремено сврше све могуће рачунске комбинације. Ако ли се рачун предаје вид по вид, онда је боље радити по овом другом начину; то јест, кад се сврши дељење бројева са једним бројем, на пр. са 2, треба се вратити на дељење тих бројева да има остатка. Овако предавање дељења са остатком држи средину између оне прве и ове треће могућности. Предавање таблице дељења са остатком по првом начину, то јест да се она ради, пошто се пређе сва таблица дељења без остатка, незгодна је што деца, — кад се овако ради, — до краја школске године