Prosvetni glasnik

150

ПРОСВЕТВИ ГЛАСНИК

I Нпјстарлји документи у којима налазимо података о организацији радау Грчко.ј, јесу Илијада и Одисеја. Јелинско друштво много је старије од тих сневова и археолошка открића доказују да је пре доба тих спевова било много столећа земљорадиичке и занатлијске радљивости. Али ми иознајемо само дела оних људи који су живели у преисторијској Јелади; што се тиче људи ми скоро не знамо шта су они били. Да се ограничимо на простије нитање: најобичнији начин рада је ли био тада слободан или ропски рад? А на то је' немогуће одговорити. Треба нам сићи |ао омирске епохе, то јеет до периода између X и А II столећа пре Христа да би колико толико изишли на видело. Ако се хоће да зна како су људи радили у то доба, треба прво испитати како је била Фамилија уређена. У почетку свом јелинска Фамилија имала је патријархалан карактер. Она је личила на оне домаће општине, које се јопт налазе на истоку у неким селима Угарске, Србије и т. д. и које скупљају нод истим кровом више десетина лида, све Сродника. Ево на пример како је у Илијади изгледао двор Пријамов „Вило је педесет соба једна до друге, од углађеног камена; ту су живели синови Пријамови са својим женама. Према њима биле су женске дворане у којима су живели зетови краљеви са својим женама". Тако исто у Одисеји видимо у Пилосу око Нестора шест ожењених синова и много удатих кћери са. својом ситном децом. Око краља Алкинооса на острву Шерији има два ожењена, три неожењена сина и једна ћерка. Патријархална Фамилија јесте организам који је довољан самом себи н који снабдева себе свима намирницама потребним за живот. Она има кућу, у коју се сви склањају, једно онште имање које се не дели, слободне или неслободне слуге који јо.ј помажу у њеним радовима; и пошто су сви чланови подједнако заинтересовани за напредак Фамилије, сви заједнички суделују у општем раду према својој снази и својој способности, уједињени међу собом тесном везом солидарности. Они требају један другом и обавезе свакога јесу исте, јер су нрава једнака. Међу њима нема места за бесиослена човека. Самовољна нерадња била би крађа, учињена заједници, и ако задатак евих није истоветан, бар сви имају по један задатак да изврше. Омир не описује друштвене установе свог времена са тачношћу једног научњака; он их обележава једном цртом, а често путем алузије; отуда Долази да су његови наводи по неки пут мало нејасни и неодређени. Да наведем још и то као да његове песме падају у исто време кад је патријархална Фанилија почела да се цепа; отуд несагласности па и протнвречности између разних делова његових спевова. Ппак нам он доста каже да би одговорио нашој радозналости и по њему се може судити какав је био рад, који је он имао пред очима.