Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

149

Неоспорно је, да је једно од најважнијих питања за нзвођење гимнастике гимннстичка вежбалишта. „1етњих вежбалишта имамо свуда, и то или у самом дворишту школе иди у близини, у пољу итд. Најтеже је у том погледу имати зимња вежбалишта за случај рђавог времена гимнастичке сале. Но о томе ће доћи реч у своје време. * * * Хоћемо ли и даље оклезати? хоћемо ли и дал>е допуштати, да нам омладина овако нропада? Погледајмо, како она данас стоји са здрављем, чиие се она напаја, шта ради, у чем проводи своје слободно време, и сме ли се допустити да иде тако и даље.Р Не, држим, да је већ крајње време, да се пренемо и да учинимо оно, што нам дужност налаже; да учинимо оно, зашта нас толико и толико стотина деце и дечака моле и преклињу, што ће их излечити од тромосги, застоја и кржљавости; што ће им дати одмора од умног школског рада: што ће им дати лепе и према њима најбоље забаве; што ће их упутити на прави нут, те да не лутају и не кваре се, тражећи себи оно, на шта их сама природа гони. Нека нам за то послуже за углед сви остали културни народи! Погледајмо Чехе! Шта они раде? Нека би нам и они били за углед, те да пођемо њиховим путем, да васпитавамо нашу омладину тако, како ће она достојно и смело стати на браник своје отаџбине и сво.јих гграва, а нека нам при том увек лебди она мудра изрека: шепз запа 111 согроге запо! 15. децембра 1903 год. Београд. Анастас Ст. Хрнстодуло свр. иравник, учитељ гпмнас.тике

ЕВ01УЦИЈА РАДА У 0ТАР0Ј ГРЧКОЈ ПОЛ. ГИРО

Намеравам овде да иокажем однос који је иостојао у Грчкој између привредног рада и јавних институција. На ирви иоглед изгледа да су то две са свим различне ствари. Овој студији биКе смер да изнесе на видело везу која их је саајала у јелинском свету. Ја се надам да пе се из ње видети да је начин рада ту у свима временима одговарао ироменама, које су се вршиле у стању иолитичког живота. Тај закон нс важн само за Грчку; он се може ирименити и на друга друштва, а било би лако тачно га оверити и у француској историји. Ја неИу овде остати ири тим уаоређењима; довољно ми је да ту мисао изнесем читаоцу. Свакојако Ке се моКи расиознати извесне сличности које зависе од онога што има сталнога у ирироди људској.