Prosvetni glasnik

162

Ведики сопственици били су ретки и њихова земљишта нису била већа од оних што ми данас зовемо осредње имање. Ови очевидно нису могли ни копати ни обрађивати земљиште, и да су имали вољу за рад; они су пре давали наредбе и надгледали извршавање њихово. Многи су од њих личили на. оног Стрепсијада из облака „који је сретно живео у селу, без муке и без бриге, богат у нчелама, овцама и маслинама", или још на онога Изомахоса кога нам КсеноФон показује у његовој ЈЕкономији, у сред његових радника, показујући свима савршен углед тачности и вредноће. Сви ти људи имали су у својој службн слободне раднике и робове. Слободан радник узиман је у најам час дневао, час за више недеља или за више месеци, али као да су их мало употребљавали. Ропски рад био је обилан у Атици, и обично није био скуп; 200 динара била је нормална вредност једног пољског роба. У индустрији био је исти дуализам као и у агрикултури. У Атици је било многб малих мајстора, који су радили скоро све занате. Сократ се чуђаше једног дана што један млад човек није смео да узме реч пред народом и говораше му, да није тешко говорити пред слушаоцима, који су састављени из обућара, зидара, ковача, трговаца. Поред грађана знатно место било је остављено странцнма, и не види се да је држава икад ишла на руку првима на штету других. Једино што је она гледала да што више распарча оно што је уступала да би их могла учинити доступним што ширем кругу. Та се тежња види и у експлоатацији рудника. Ио галеријама које се још виде у области Љуриона може се доказати да су концесије биле крајње подељене, наводи се једна личност која је добила своју концесију за само 150 динара и није сигурно да је то била изузетна циора. Судећи о томе по документима, занатлија је радио скоро увек за државу или за публику. Осим неких послова, као што су зидање, он је седео у свом дућану и ту је био уједно и произвођач и продавац. Он је имао помоћнике у својој Фамилији; прво у свом сину, који се често одавао истом занату коме и његов отац, и који је по томе радио свој занат код њега; за тим његова жена, која му је радо помагала у послу. У осталом ништа није сметало једној жени да има своју сопствену радњу и муштерију. Не говорећи о онима које су биле дојиље, из текстова се види да је у Атини било пекарки, Фарбарки, платнарки, трговкиња с кончапим и платненим стварима итд. Неке су биле патронке и ограничавале су се на то да управљају својим предузећем. Радионице нису никад биле много велике у Атици. Највећа за коју се зна била је Фабрика штитова, коју је КеФалос имао у Пиреју и у којој је радило 120 радника. Отац Демостенов имао је Фабрику мачева са 32 и Фабрику намештаја са 20 робова. Радионица Аполодрова имала је већег значаја, пошто је давала већи приход. Неке рудне концесије биле су врло простране, као што Је Никијева са ње-