Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

165

гаства, нису випге мислиди ни на што друго него да уживају у њему. На несрећу тај је пример био заразан. И људи из народа тражили су тако исто право на одмор да, би се ослободили својих грађанских дужности, демократија је тражила ведике жртве; позивајући грађанина. у Скунштину, у Савет, у Суд, у јавне посдове, она му је отимала велики део његовог времена. И ако је прокдамовала судедовање свих у управи, она је то судедовање нарочито уступада буржоазији. Ади крајем V столећа хтедо се да стварност одговара теорији и да сваки одиста има удела у владавини, отуда оне награде које су давали свакоме који је провео дан у Суду, у Сенату или у Народној Скупштини. Ади то није све; сиромаси су често добијали жито беспдатно, иди по врло ниску цену; међу њих су дедили месо од многобројних жртава, које је варога клада у част богова; у њихову корист периодички су били организовани јавни ручкови, које су богаташи плаћали. Кад је била престава у позоришту, њихова места плаћала су се из државне касе. Ако су се разболевали њих су лечиди државни декари. Ако су постади инвалиди, они су добијади свакодневну помоћ. Једном речи држава се бринула да их заштити од невоље, и пошто човек мало ради из задовољства, пошто се он одучује да ради само под притиском нужде, све олакшиде које су им биде чињене, у једно су их мамиле на нерад. А њихову одвратност према ручном раду увећавало је још и то, што се њихов рад ничим није раздиковао од рада робова. Ма колико да је био моћан дух једнакости у атинској демократији, он је ишао само дотле да помеша роба и грађанина. Међу њима је увек постављана непредазна преграда. И најскромнији грађанин имао .је према робу па, и према ослобођеноме све презирање .једног аристократе. Њега је све више мучило што му се прибдижује својим начином живота, уверавајући се да радећи као и он, он се спуштао до његовог нивоа. Гледајући у свом занату ропски карактер но самом томе што су га и робови тако исто вршили, он је /\ тежио да прибегне нераду, да би очувао своје достојанство. Демократска вдада, пошто је дошла до свог потпуног развитка, свршила је у гдавном тим што је ироизведа иста дејства као и олигархиска влада. И под једном и под другом беспосленост грађанина била је природна последица његових подитичких права. Да би био доиста оно што је закон хтео да он буде, требало је да се он не брине о материјадним потребама живота и да буде потпуно господар свога времена. По речима Перикловим једна од одлика атинске републике бида је та што се сваки могао у исто време одавати и државним посдовима и својим сопственим пословима. Доцније ове ствари изгледале су у некодико несаглаене и мисдили су да морају бирати. Ако су људи из народа живеди на рачун државне благаЈнице, они су свакојако престајали да раде свој посао. И само су тако и даље радили, ако би из те благајнице добијали недовољне суме. Настањени странци били су у