Prosvetni glasnik

164

111'ООВЕТНИ МАСНИК

Онај који се из ма каквих раздога није интересовао за управу свог имања, налазио је у атинским пословима доста непосредних средстава да се аима користи, не задајући себи ни мало бриге. Прво он је могао да на евоје место постави једног управника, Обично су бирали за то каквог роба или ослобођеника, Јер су тако бпли сигурнији. Роб доиста није имао ниптта свога; по томе је његовом господару било лаво да га ухвати, ако би му био неверан. Ослобођеник је био мање зависан, али у извесним елучајима кад би господар успео да га ухвати у крађи, он га је могао поново новратити у ропство. Тако заштићен од сваке обмане, један богат Атињанин могао .је слободно и лако поверити своје земље, своју радионицу, своју трговину или своју банку једном надзорнику, који је управљао њима како је он хтео. Мидас који је вршио ту дужност код парФимера Атеногена, продавао је, куповао, позајмљивао како је он хтео и своме господару давао је рачуна о својој радњи само један пут месечно. Други један поступак, који се могао примењивати само на индустрију, био је у томе: давати робове под кирију, било по једног само роба, било све робове који су радили у једној радионици, и тада су давали под кирију и радионицу заједно с њима. У другом систему онај који је узимао под кирију, плаћао је као и обично што се плаћа кирија за друге ствари, у првом он је плаћао дневну кирију за сваку главу; а у оба случаја он је сносио трошкове за храну и одговорност за несрећне случајеве. Та је практика била тако рагапрена да су извесни капиталисти узимали и спремали робове искључиво за то да би их давали под кирију. У рудокопима она је била у велико уобичајена и може се узети да је доносила ведике користи, пошто је КсеноФОн саветовао држави да је усвоји. Најпосле има знакова да је један Атињанин одобравао по неки пут својим робовима да раде за свој рачун. Тако их је било који су жели њиву каквог странца, брали његово воће и обрађивали његова поља. При закључивању уговора посредовао је њихов господар; али су они узимали уговорену награду, осим извесног дела који су остављали за њега. Тимарх је имао десетину робова, од којих му је сваки давао сваки дан по два обола, узимајући себи осталу зараду. Ти су људи чинили неку врсту кооперативног друштва за продукцију пошто су нмали једног ше®а радионице, роба, као што су п сами били, коме су нлаћали три обола. Тим разним комбинацијама био је смер да осигурају сопственицима и индустријалцима све користи слободног времепа, а да им ипак не окрње њихове нриходе. Некада је ту привилегију имала нарочито племићска класа; за тим се она ширила и на целу буржоазију, у колико се ова обогаћавала. По Платону сваки Атињанин који је постао богат, губио је вољу на свој занат и тежио је бесиосличењу. У тој вароши, у којој су обичаји били прости и укуси скромни, нису много полагали на то да нагомилају много новаца; чим су достигли известан ступањ бо-