Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

167

богаташа. Ако успе, победиоци убијаху своје противнике или су их прогањали, а смрт и прогонство повдачшш су конФискацију. Држава је узимала сва добра тих жртава, и нови господари града потпуно слободни да н>има располажу по својој вољи, чували су их за себе. Историја Грчке пуна је таквих револуција. Оне су почеле у тренутку првих сукоба између аристократске и демократске партије и трајале су до римског освојења. 'Гај чудновати појак да један огорчен народ сама себе раздире за, дуг низ нараштаја не може се разјаснити само себичношћу богатих и потребитошћу сиротих. Ту је било дубљих узрока, од којих ћу овде да наведем један од највиднијих. Слободан човек који је хтео да живи од свога рада наилазио је на конкуренцију роба. На првом месту његова награда била је одређивана ценом ропског рада. Кад један коме треба туђег рада има да бира између двс врсте радника, свака од њих мора да спусти тражену награду на исти ниво као и друга, ако хоће да добије рада. То се исто данас догађа у земљама где странци, трезвенији, умеренији и које је лакше задовољити, потискују урођенике у добијању рада; отуда следује више или мање осетно смањивање локалних награда, као гато је то био случај у Аустралији и у КалиФорни.ји, пре него што су усвојене мере против усељавања Кинеза. Грчки радник трпео је тако исто од конкуренције робова. Његов рад био је цењен према вредности њихова рада и њему су плаћали по тариФи која је одговарала њиховим потребама а не његовим, а осим тога њему никад није било могуће да се споразуме с њима да би приморали господара на већу награду. Он није могао рачунати ни на то да престанком рада натера господара на ово, јер то оружје које је тако моћно у наше време, било је онда без вредности, пошто би било довољно да би се то паралисало, обратити се његовим супарницима, робовима, који нису могли да се не одазову позиву свог господара. Гоб је, осим тога, шкодио слободном човеку и тим гато му је одузимао рад, и то много рада; кад је господар купио једног роба, кога је требало хранити и одевати, природно је да је он гледао, да роб не остане без рада. Ако су напш индустријалци увек у губитку кад су њихове машине заустављене, то .је још више важило за сонственика робова, јер машина ко.ја не ради само је непродуктиван капитал, док беспослен роб .јесте капитал ко.ји само доноси трошкове без икаквих прихода. Дакле, за сваког у Грчкој који је имао робова било је преко потребно да им нађе рада, било у свом послу или код других и сваки рад који су они вршили био је толики губитак за слободног радника. Осим тога види се да се ропска класа непрестано умножавала. Ми немамо о томе тачних података, али наводимо само да су земље из којих су се набављали робови, обухватале све гаири хоризонат и да су у последњим столећима јелинске независности робови добављани из Египта, Арабије, Јерменске, Иерсије и Сарматије. То непрестано упа-