Prosvetni glasnik

168

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дање туђих радника, за које су господари пошто по то тражили рада, све је више доводидо у забуну и сељака и занатлију грчког. Да би се доскочило том злу било би добро да је држава узела на себе одбрану слободног рада, али не изгледа да је. државницима падала та мисао на памет ; држава грчка никад се није интересовала за питања која су се односила на рад и остављала је нриватној иницијативи бригу да, их уређује. Требало је нарочито да опште благостање Грчке расте у јачој сразмери од броја њених робова, јер онда робови не би могли радити све и остало би места за слободне раднике. Кад се прегледају ствари општим прегледом, онда излази да је и та невоља дошла што је Грчка била јако осиромашила после маћедонског освојења. У III столећу пре Христа почеле су се око Грчке дизати лноге нове краљевине које су постаде из развала Александрове царевине, које су тако исто постајале центри земљорадничке и индустријалне продукције и које су нрема томе, нанеле тежак удар правој Јелади. Сву спољну трговину њену отеле су јој биле вароши Александрија, Род, Пергам. Она је губила мало по мало сво старе излазе, а није могла налазити друге. Рад је из дана у дан бивао све више ограничен и знаци оиадања већ се јављаху. У њој је настала забуна слична економским поремећајима који наступају у модерном свету кад извесне државе брзо развијају своју индустриЈу и трговину. Грчка је била немоћна да се огшре конкуренцији, о којој говорим и она је почела била да нагиње пропасти. Једна тако тешка криза натерала је многе сиромашне грађане да се иселе из домовине. Они су ишли да траже среће у тим оријенталним краљевинама, о чијем се богаству причало, и у којима се они нису осећали сасвим туђинци, пошто је у њима било владалаца јелинског порекла, Ако су имали вољу за ратовањем, они су се уписивали у најамничку војску. По некад су се настањивали у далеким крајевима, где су им давали земаља. Они који су остали у Грчкој били су најнесрећнији. Осуђени на беспосленост нревлашћу ропског рада, без државне помоћи, у осталом и мало склони на рад из неке предрасуде, које се нису могли осдободити, они су живели већином у чамотињи, често у дуговима, вечито у опасности да због неспособности плаћања не буду осуђени на ропство. Природно је било што су они у таквој невољи бацали жудне ногдеде на имања богаташа, немајући исте мотиве, које ми данас имамо, који би их уздржади од тога. Један од разлога који код нас доприносе томе да се заштити богаство, јесте социјална Функција коју оно врши. Богаташ ужива данас своје имање, ади он иушта и сиромаха да ужива радом који му даје. Сваки добитак сиромаха, ма у којој Форми да му долази, додази од капитала богатога. Може се навести и то је мишљење социјалиста, да је рад недовољно награђен и да би требадо да капитал даје много више него што даје. Ади најзад рад би добијао још мање