Prosvetni glasnik

174

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

непце, језик, усне, зуби, — а насл.еђен је. С почетка је и по склопу и ио радњи непотпун и његово развнјање захтева стални и непрестани утидај оних васпитних лица, која га опкољавају од првога часа, кад дете ступи на овај свет. Исто тако је наслеђена и она диспозиција, којом се изражавају разноврсни гласови и овима различита осећања; јер дете првим часом свога живота слободно и стално вежба своје говорне органе. Поред свега тога је наслеђе непотнуно, те дете неће никада научити језик својих родитеља, да пије у друштву, које говори. Ако се дете образује међу дивљацима, то би говорило њиховим језиком, ако би међу вуцима било, то би оно завијало. АНгес! Еи88е1 ~\УаПасе пипш: „Приметило се, да и птичад не би имала свога певања, да га пе чују; она врло лако приме песму скоро од сваке птице, с којом су". Постављајући ово, не треба да сметнемо с ума оне занимљиве случајеве, кад деца сама свој језик стварају, који се разликује од језика околице, те свој језик у прво време употребљавају као да презиру овај други. НогаИо На1е наводи за ово пет случајева, од којих су два из Сједињених Држава, а три из Канаде. У једном случају овај измишљен говор се састојао из 21 коренитог облика, из којих су деца спајањем и промењивањем саставили самосталан језик (говор), којим су помоћу кретања могла да изражавају сваку иотребу; овај језик био је довољан за свако опћење са децом и увек би се њиме служили до одвикавања, кад се деца растадоше, или кад их у школу послаше. Но, у свима овим случајевима не смемо заборавити, да дете није ни учило матерњи језик, кад не би било опих, који га. говоре; а нови тај језик не ствара једно дете, већ два. Могућност за нови језик у сваком нормалном детету, но само мора бити саучесника (садруга) у стварању, коме нема границе. На1е нам је изнео теорију говора, којег се постанак приписује детињем дару стварања и онда, кад их .још као малене раставише од њихових; а нрема горњим чињеницама .је и вероватна, ова теорија. С друге стране онет што дете говори известан језик, зависи од образовања, јер дете не наслеђује посебни језик ни диалект. Многи мисле да дете матерински језик дакше научи, но икоји други језик; али ово не мора да стоји. Језик се може наследити, али одређен облик не. Имаде и урођених наклоности, да се поједини гласови не могу изговорити (као што је 8сћ старим Ефремитима, а енглеско 1ћ модерним Французима; наше ж Немцима и т. д.) Ово је само наклоност делимична, која не смета, да дете научи сваки језик, ако се из рана почне. Тако стоји са језиком с погдедом на СФеру добивања и образовања. Посматрамо ли душевни рад и способности детиње у чему, кад ступи у свет, то је оно продукт поколења пред њим; оно је видљива. веза прогалости са садагањошћу. Гледе тога, што ће бити од детета и шта. ће