Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

177

Мозак детиљи је и после иорођаја дуже времена слаб на вишим процесима, јер се асоцијативна влакна тек доцније развијају. И вијуге су саразмерно дуже времена једноставне; напредовањем живота и компликација њихова. напредује, те служе за вежбаае различитих дотадањих и доцнијих особина. Говор је, дакле, код малог детета само могуЛност, и ако не још чин. Дете добива одмах машину, али каиши још не одговарају точковима, па и није још научило, да инструментом равна. Зато је неспособност говорна почетком живота исто тако абнормно стање, као неспособност у писању, пливању или свирању у клавир; она је само

Сл. 2. А. и В. развијање детињег великог мозга (по Келикеру, КеШкег). С. је Силвијева бразда. Р. је Роландова бразда.

неаотауно стање. Неспособност пак научити говоритп је абнормна, и узрок јој не смемо тражити у незрелости, већ га морамо тражити у абнормитету физиолошко - психолошких структура и процеса, који ту долазе. Једна је неспособност неприродно стање, до којег је дете доиало; друга је природно стање, из кога се по мало ослобађа. III Фонетичко и психичко развиће Овде ћемо прво изнети историјску скицу говорног детињег напретка за прве две године и поставити опћи закључак из многобројних Фактичких оиажања (која су чиниле разне особе на разној деци) пратећи говорни напредак у периодима по шест месеци. За тим ћемо изнети кратак преглед гомиле детињих речи постављених у разном добу. За тим ћемо напослетку покушати, какви се закључци из изнесеног материјала извести даду и поставити као емпиричке законе, који се дакле могу иотврдити. Емпирички закони велим, јер се деца једно од другог разликују и приступачна опажања су врло мршава, да се само могу опћа тврђења као покушаји извести. просветни гласник I. књ., 2. св., 1904. 12