Prosvetni glasnik

178

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Првих шест месеци — УТириншкој, вели бГ§18типс1, зову прва три месеца детињег живота глупо четворогодигате, а по 8сћи1ги ни у друга три меседа нема никаквог напретка. Изгдеда, дакле, да у ирвом полгодишту нема ничег, што би што се тиче говора вредно било наше пажње. Но то баш никако не стоји; јер, баш у ово доба почиње најважније доба учењу. Мадо дете прима већ у колевци, док још не може седети, у сваком будном тренутку угиске из околице; оно чује речи, примећује покретача и примећује (мож'бити и не сасвим несвојевољно) глас оних, који га опкољавају, и из овога материјала гради оно доцније бдаго својих речи. У овој периоди почиње и оно детиње гукање, које је пуно дражи, које и ако је „неспретно дерање", садржи у себи у рудиментарном облику скоро сне гласове, који посде у вези дају снажни говорни апарат. Као што дете у овом добу изводи многа покретања очију, која посде врши тешко или никако, тако и сада издаје чудновате разноврсне гласове, од којих понеки доцније потешкоће задају, ако би их хтело да искаже, а сада то бива чисто импулзивпом вежбом говорних мишића и аутоматички. Таше мисли, да изражаји чуствовања: чуђење, радост, жалост, својевоља... бивају у ово доба разним тоном, који не само да личе онима код озраслијих, већ их и надмашују. Први чин детињ је дерање, које различито тумаче. Зеттгд га зове „триумФ -песмом вечитог живота", „небеском музиком". Кап1 вели, да је то изражај беса, те и други веле, да је то тугованка песма на улазу у овај грешни и јадни свет, и да је то слутња мука и брига животних. Но изгледа да је паметније, и ако није поетски, држати се тумачења трезвенога природњака, који у дерању сматра само, ни мање ни више, већ изражај бола првог дисања, доласком хладног ваздуха у плућа. Важнија је тачка одношај овог првог израза говорног према доцнијем говору. Говор је прво аутоматски или реФлексивни израз, без правог гласовног израза и специФичке боје гласа; и ово дерање служи као изражај сваковрсних осећања. Но дерања се ова врло често међусобом разликују и разног су изражаја према добу и детету. Нека девојчица само 15 дана стара изразила је тражење хране неким особитим дерањем. У неком другом случају је дерање престало већ крајем првог месеца да буде аутоматично и реФлексивно. У даљем неком случају пре свршетка пете недеље изражавано је осећање глади, хладноће, бола, радости и захтевања разним гласовима. Остали посматрачи су истављади прелаз од дерања гласу, који зависи од заједничког рада уста и језика, у раздичита времена, ади увек у прва три месеца, Дерање различито опису.ју. Неком посматрачу дерање у боду у опће дуже траје, него дерање у страху. Неки посматрач вели, да је дерање у страху кратко и експлозивно, док се дерање глади изражава дужим вапајем. Неко је дете изражавало радост и бол разноврсним из-