Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

215

И тако, ематрајући да су прва два дела — Припремно цртање и Словарица сасвим излишни за прву наставу и да не морају улазити у састав буквара, ми ћемо овде одмах прећи на преглед букварског дела код свих пријављених Буквара. Б I Буквар г. ЈВлидимира К. ПетровиКа Овај је Буквар написан по чистој методи писања с читањем. Њему замерамо : 1. Што се држи сасвим те методе, те прво прелази сва мала слова иисана, па онда сва мала печатана, па онда велика писана и печатана. Овим се стварају три посла. А, иосле, у овом излагању нема оне постепености у савлађивању, што је бага за почетнике важно. 2. Многе слике за нормалне речи не одговарају схватању дечјем нпр.: топ, маљ, мех и др. Сем тога многе су од њих сложене, те се могу разно тумачити и изазивати веома разноврсне представе, а најређе баш ону која одговара нормалној речи, нпр.: поп и црква, пас и кућица, сто и столица, жена са раширеним рукама као кад виче ,иш", слика на којој је представљено како се дрвеће повнло од снега, кровови кућа бели, деца се грудвају и цраве људе од снега итд. 3. Према томе и нормалне речи нису срећно избачене нпр.: сто, иш, снег, коса, маљ итд. 4. Грађа за шчитавање састављена је више из засебних речи, а мање из реченица. Нод великим словима има и мањпх чланака, али нису срећно изабрани нпр. оно псиод слова X, У и др. 5. У грађи за шчитавање има речи и реченица деци непознатих, погрешних, бесмислених, са неестетичним значењем, несрпских и суиротних васпитном смеру, нпр.: Уб, Ужице, стото, штипа, наша сека коси, шоња, чувај читанку да се не поцепа, читајући можемо научити друге приче и др. 6. Речи раздваја на слогове, па то чини чак и у реченицама. 7. Употребљава још од почетка разне типове слова. Ово отежава схватање, а није ни потребно. 8. И сам не прави разлику између слова и гласа, јер у свом коментару цисац вели на једном месту (нису стране означене), „гласови од првога до р пишу се само између две основне линпје". 9. Поред малих печатаних слова употребљава и курзивна као прелаз од писаних ка печатаним. Али их мало примењује у току самога прелажења. 10. И мала и велика писана слова прелази поступно према њихову саставу. Али за велика је могао узети још лакши ред црема сличности са малима. 11. На крају букварског дела износи преглед свих слова писаних, великих и малих, па онда печатаних. Ово је свакако противно са^мој ндеји о нормалним речима. Овакав преглед могао се удесити тако да се слаже са горњом идејом, па ипак да буде и практичан. 12. Узима и реченичне знаке још од почетка. Али после тачке пише мало слово. 13. Грађа за читање махом је сухопарна; већпном поуке нпр.: види грађу под X и У (тачка 4 реФерата о овом Буквару).