Prosvetni glasnik

15*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

223

РеФерат г. Петра Деспотовића гласи: Главном Просветном Савету Прегледао саи свих пет Буквара што су ми саветским решењем од 8 априла о. г. СБр. 33, 34, 35, 36 и 37 предаии на реФерат, те о њима овим подносим своје мншљење. Буквар је прва књига, која се даје школској деди у руке, да им олакша учење писања и читања. Но Буквару није само то једини задатак, јер он треба да послужи и за концентрацију других наставних предмета, којима тежимо да постигнемо главни васпитни циљ. За последње четири деценије, ово је четврти Буквар који држава српска за своје школе стечајем хоће да добије. Први је написао д-р Ђ. Натошевкћ, који је у српским школама употребљаван до 1886 године. Ово је био први српски Буквар, написан по аналитичко-синтетичном методу с употребом слика за нормалне речи. У њему су деца учила познавати писана и штампана слова упоредо. Чативо с писаним словима није се делило на слогове, а чативо са штампаним, подељено је на слогове. Уче се познавати прво мала слова и при том се у чативо не уносе особне именице, од знакова употребљује у почетку само запету, а кад пређе велика слова, тачку, па после и друге знакове. Према тадашњем стању аналитичко-синтетичког метода, који је тада у немачким школама владао, овај српски Буквар био је савремен. Он није био савршен, но крај многих недостатака, у њему има ипак неколико ствари, које су према развићу те методске гране и данас савремене; а те су: 1. Сам аналитичко-синтетични метод, који до данас при учењу писања с читањем није замењен другим бољим методом; 2. Изостављање особених именица у чативу, докле се не науче велика писмена; 3. Поступно и правилно увођење знакова (запета, тачка итд.). Не упуштајући се у дубљу критику, ја овде прелазим махне овог Буквара, који је 1886. године заменио Буквар Стеве Чутурила. И он је написан но аналитичко-синтетичном методу с употребом нормалних речи и слика. Чутурило је у свој Буквар унео савременији чист метод писања с читањем, по коме деца уче прво писање и читање с пиеаним словима, па се тек онда прелази на. штампана мала и велика слова. Чутурнло се свакако користио развићем и напредовањем тог метода, у који је.и сам унео извесне оправдане новине које ћемо овде изложити: 1. Изабрао је нормалне речи тако, да се на првом месту у свакој речи мора налазити онај глас, који се хоће из ње да анализује, да би му се иисмен знак могао учити. Из речи ос, анализује се о и с. Еако је то прва реч, анализују се из ње два гласа, о и с, и иознаје се одмах њихов глас. Из друге речи нос, анализује се н као нов глас. При учењу писања и читања деци су већ позната слова о и с итд. 2. Под слику сваке нормалне речи, потписује саму реч оним словима, која деца уче. У том управо и лежи премоћ метода нормалних речи над осталим методама за учење иисања с читањем, јер то највише прппомаже навици шчитавања (синтезе) целе речи; 3. Свако ново писме штампа плавим или црвеним мастилом, да би тако боље деци упало у очи;