Prosvetni glasnik

268

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

видимо на ком месту у овом реду стоје и др. наставни предмети који се поред горњих предају у основној школи и који према задатку наставину имају такођер своје вредности. Тако се овде ништа не помиње о цртању, певању, лепом писању, ручном раду, гимнастици. кж&Ђ г адпег је испитивао подобност ученика и према неким од ових предмета. Занимљиво је какав је он ред добио и на ком месту у том реду стоје и неке вештине, које се обично сматрају као најдакши наставни предмети. Тако је он нашао да гимнастика и цртање стоје по тежини испред науке хришћанске, а рачун и језик иза историје и земљописа. По испитивањима, опет Б-г Кетзгез- овим предмети иду овим редом по тежини: 1. гимнастика, 2 рачун, 3. веронаука, 4. језик, 5. природне науке, 6. историја, 7. певање, 8. цртање. Он и ако ставља певање и цртање на последње место, опет вели у свом извештају да они могу код појединих ученика да произведу велики умор. Пада у очи да је по испитивањима овога последњега гимнастика један од тежих предмета, док је међутим она до сад убрајана у најлакше предмете. Ово је било отуда, што се на основи погрешно употребљене старе истине о здравој души у здравом телу у многоме још и данас држи да гимнастика и игре значе одмор, и да је за освежавање духа најбоље средство телесно вежбање и уметање овога између појединих наставних предмета. После ближих испитивања која су у последње време предузимана и мишљење је данас о овом нредмету промењено. И, 'РаЛтЂегд с правом даиас примећује: „Кад се час гимнастике сматра као какво освежавање, као један одмор од духовног рада, то се мора сматрати као једна опасна заблуда." А Маддгога је огледима утврдио да после физичких напора наступа знатна малаксалост и на духовној страни, а и И Т адпег је сдично утврдио о телесном напрезању. Ј ^оћзгеп је нашао да се код ученика умор пење за '/ 4 — 1 / 3 од нормалне свежине ако они трче 15—20 минута. Сем тога дужим проматрањем нашао је да кад се време одређено за одмор употреби на игру и гимнастичке радње, онда се ученици враћају заморенији него што су били. Из досадашњег разматрања види се да се ред предмета по тежини мења према индивидуалности ученичкој и да ће у разредима тај ред зависити од већине ученика. Нрема томе горњи редови треба само да упуте наставника да зна, међу којим предметима треба да тражи оне. који ће изискивати највише напрезање ученичко. Међутим он ће сам моћи разматрањем да утврди један ред за свој разред. Овај би посао наставнику био много олакшан, кад би он пратио своје ученике кроз све разреде, или, ако то већ није могућно, кад би уз ученике добијао и добро вођену књигу о ученичким особинаиа. Да видимо даље који су још чиниоци који, поред наставе утичу на умарање ученичко у школи.