Prosvetni glasnik

290

ЦРОСВЕТНИ ГЛАерИК

је ларад њихове трговине и рада потребно да знају туђе језике, а који међутим не могу оставити свој посао преко дана. Најприљежнији су ђаци бербери, кафеџије и амамџије. Ова је школа бесплатна и има три проФесора на шездесет ученика Ове школе нису онакве као на другим местима. Оне су често пута уговор за скупове; па и ако се што учи у њима, насгава се ограничава само на памћење, према муслуманској методи да се све учи на памет. д) Еврејеке шкоде Еврејске школе у Бугарској нису оно што и турске школе; назване Талмудове, нису намењене нарочито религиском образовању. Постављене у неколиким варошима, као у Филипопољу, Јамболи, где Евреја има у доста знатном броју, оне припремају ђаке непосредно за више школовање, које се добија по гимназијама бугарским или Француским. Због тога се у овим школама налазе два дела: један је део основна школа, у којој се остаје четири године, а други је део основна и приправничка школа, која траје две и по године. Циљ ових школа није ни настава у религији, нити пак настава у једном језику или дијалекту. Тамо се учи колико се год може, служећи се Француским .језиком; програм је сличан са програмима напредних држава. Црограм утврђује еврејска алијанција, која разашиље и именује учитеље, доводећи их често из туђине." За материнске школе које се налазе уз основне, илаћа се, што смањује број деце, која су им иоверена, која опет без овога плаћања не би имала где да се скупљад. Напротив, основна школа је готово сасвим бесплатна. 85 од 100 деце не плаћају ништа; многи између њих опет имају и бесплатан ручак, захваљујући дарежљивости баронице Хирш. 28 Може се рећи да сва еврејска деца иду у школу, ма да их на то ништа не нагони. Она разуме.ју врло добро потребу наставе. 8еиге В. Т. Си. проф. лицеја у Паризу Кеуие реДа^о^здие

У колико је могуће алијанција шаље младе људе добро сиремне, који су пошто су били одлични ђаци, узимани за њезине иитомце, и који су се школовали о њезину трошку у Иаризу. п Бароница Хирш оставила је тестаментом два милиуна динара да се даје бесплатан ручак сиромашној деци. На тај рачун троши се годишње 18000 Франака у Фидипопољу. Деца добијају топлу чорбу и два пут недељно меса.