Prosvetni glasnik, 01. 04. 1904., S. 49

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

373

места толико спутава мисао, да со не само познаје одакле је превођено, него се читалац мора питати, шта је хтео писац да каже. А да то отежава разумевање и одбија читаоца, шесто да га привлачи и мами, то је ван сумње. И то је највећа мана овоме преводу. Оем тога у методици има националних ствари, које су у Француза другојаче, а у нас опет другојаче. То су : писменост (читање и пдсање), народна историја, земљопис своје отаџбине, књижевност, иевање и декламовање, закони и уредбе, вера итд. А то је све остало онако како је у оригиналу. Иа послетку пије за игноровање ни то, што дело дише скроз реиубликанским духом, а то је и за Србију сувише, а камо ли за Турску, у којој живи преводилац. Француска, је република и иисац је, као добар патриота, пледирао за реиубликанско васпитање. Не мислим баш,'да би ово револтирало духове против монархичнога облика владавине, који је и у нас и у Турској, али би се озбиљно побојао, да само дело не дође у судар с постојећим законима у обе ове земље, и да се делу не сиречи проходња, нарочито у скрупулозној и осетљивој Турској. 1 ) Прећи ћу сада на посебно излагање појединих замерака, те да ово све, колико буде потребно, утврдим и докажем. Иочећу од самога почетка и ићи ћу редом. Пред самим натписом штампана је у делу књижарска објава свих дела овога писца под натписом СопсогЛапсе Дез ошта^ез <1е М. Сг. Сошрауге." Преводилац је и то превео, и, место да каже списак или иреглед он вели : „Сагласност дела г. Г. Компејреа." Еод титуле пишчеве вели: „ бившег ученпка више нормалне школе, а „есо1е погта1е вирепеиге" значи учитељске школе. А у предговору је ово превео са „ виша учитељска школа." У предговору нисац наводи како се обилно служио радовима признатих радника на овоме пољу, па вели : „нисам знао како боље да иозајмим дотична места," него да их наведе нли цитира. А преводилац каже: „најбољи начин да их иохвалим..." јер 1оиег значи п то. А да овде није то, види се и по смислу, јер нисац све што цитира не хвали. Ондавели: „Међутим покушали смо, да им не личимо, нарочито у погледу на две ствари: на њнхову сухопарност или на њихову ироливеноа . и А „ргоПхИе" значи овширност, а не „проливеност", што дотичним писцима не би ни доликовало. За садање уџбенике педагошке вели да су сухоиарни, „где се као намерно умножавају одељци ," а треба: где се без потребе умножавају иоделе сваке врсте. „Ешргш^еез зна.чи иозајмљене или узете, а преводилац вели : „какве су виђане ." „Еп1:ге сез <1еих ехсез сои1гаггез" преводилац преводи: „Између ове две ирекомерности", а треба: између ове две крајности нли иротивности... «е11е гетоМе аих рппшрез'' каже : „она доиире до самих прпнцина", а треба : она се уздиже до принцнпа... „е11е 61а§ие 1ои1 1е зирегПи 8 преводи: „она издваја и оставља на страну све излишно", а боље је: она одбаца све што је сувишно. „Оно што је од битне важности " боље је: оно што чини суштину предмета ... „е11е з'еп Неп1 аих поПопз 1ез р1из с1а1гез е1 1ез р1из ргаИциев" преводн: ( ,она с в дакле бави најјаснијим и нај-

') Потписаноме је цензура турека у Скопљу и Цариграду одбида дедо »Најобичније грешке у настави* само с тога, што је у иекодико примера, који су наведени да се иа њима виде методичке грешке, нашла »буптовничких ствари« и књизи забранила приступ у Турску ! Један је пример овај: »Устанак на Турке биоје године које? (Упитна реч погрешно је употребљена на крају). Други је: »Иреко Дрине са запада небо се беше страшно заоблачило../' И у овој речениди турска цензура налази нечега страшнога и забрањује једно чисто стручно школско дело, а то ли ће допустити ово, које катрено тражи, да се омладина васпитава у републиканско* духу!...

нрооветни гласник, i. вњ. 4. св., 1904.