Prosvetni glasnik

536

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

уређењу н о судским инстанцијама, о осталим државним надлештвима, и о задатку и о надлежности свих земаљских власти. Осим тога наставник ређа ученидима све оне грађанске обвезе, које је поједини држављанин дузжан, да испуни према отаибини као државном организму. Ваља нам ломенути и школе у Северној Америци, где је у „Ш§ћ сћоо1в" уведен предмет. назван „стсз", који се бави општим описом модерних владавинскнх облика. Историја уставних питања нарочито је заступљена у америчким уџбенипима. У Немачкој државно-политичка настава нема јасно одређеног диља, њој недостаје организација. У појединим немачким градовима баве се до душе неке категорије школа са овом наставом, али оне полазе са погрешног становишта, да право доба науке за младића тек онда почиње, кад сврши обавезну школу. Овако постигнути резултати дабогме да су и сувише скромни и да не могу ни у најужем обчму да постигну очекивану сврху. И друштва са етичнпм тенденцијама труде се, да предавањима у својим курсовима ^рокрче пута политичко-научној настави. Пре неколико година „Немачко друпгтво за етичну културу" расписало је награду за удбеник, који би служио као дутевођа и кажипут у државно-политичкој настави. Па ипак ни једно од ових друштава није се могло до данас похвалити колико толико успехом. Њиховој се настави пребадивало, да сс сувшне ослања на моралну наставу у Француској, да лре свега пази на етички моменат, а не осврће се довољно на реалне потребе државног жнвота. У том смислу много је агилнија социјално-демократска органнзација са својим многобројним политичко-васпитним друштвима. Због занемаривања политичко-научне наставе у народним школама сматраху немачке социјалисте и опште народно образовање као крње и непотлуно, па су за то пре неких десетак година након жестоке агитације и борбе основали школу за образовање радника, која је отворена у пролеће 1891 год. и која је бројала- у почетку 6000 чланова. Ту се почело са наставом из иоменутих иолитичких наука, али упркос почетном одушевљењу, Фреквентација школе опадала је из дана у дан, тако да је за кратко време број слушалаца био врло скроман. Нећемо овде да испитујемо, зашто је успех ових курсова заостао далеко иза нада и очекивања, које се на њих полагаху, али свакако да је један од кардиналних узрока неуспевања била оскудица у ваљано образованим и темељно-спремвим стручнпм наставницима за грађанско-државну науку. Мирне душе можемо утврдити, да догод се ове дисциллине облигатно не уведу и догод се не подигну на степен испитних предмета за учитеље; све дотле неће ова обука жељеног плода донети, јер ће јој увек недостајати сопсШло зше диа иоп — Фундаменат образовања. Тиме смо констатовали један од најважнијих момената у питању државно-грађанског образовања омладине. За сажаљење је, да у многим наставничким круговима нема снага, које су саме собом на чисто, да им је цео материјал из државно-долитичке науке у малом прсту, и да могу овај материјал успешно пресадити и пренети на школску омладину. Из тог узрока морамо да одобримо оне, пре неколико година у „Бечком педагошком друштву" изнесене тезе, које као битни услов за сигуран напредак захтевају, да се у учитељским и у учитељичким школама државно и народно-лривредно устројство тако потанко и тако из темеља нредаје, да школски питомци буду са предметом сасвим на чисто. Тек кад стручни заводи буду темељно образовали учитељски. нодмладак, тек онда ће се моћи говорити о живом интересовању за ову науку и за повољан успех у њој.