Prosvetni glasnik

Б Е Л Б Ш К Е

535

Најновије расправе и чланци по овом предмету јасно доказују преку потребу и крајње време за увођење грађанско-државне науке у средње школе. Интересантан чланак о овој ствари написао је Немац Лудвиг Флајшнер, који је написао и уџбеник државно-политичке науке, намењен средњим школама у Аустрији. 1 Ми доносимо тај чланак због тога, што се поред његове тенденције види, како стоји са државно-политичким образовањем у Швајцарској, Америци, у осталим државама, па и у Аустрији, којој писац с правом пребацује културно назадњаштво и немарност. Чланак гласи : „Модерна држава постиже свој циљ на тај начин, што појединца образује, да може бар опште државне задатке да разуме и да може и хоће сагласно са овим образовањем да испуни оно место у државном организму, које му је према његовој способности пало у део". Овим речима школски саветник Кершенштајнер у Минхену изврсно карактерише сврху, коју има код зрелије младежи да постигне оно образовање, које ствара колико јасан поглед у задатке државе, толико и што виши степен личног интересовања и које увек треба за тим да иде, да појединцу иа убедљив начин представи завпсност интереса његовог позива од општих интереса његових суграђана и отаџбине. Да би се овај циљ могао постићи, по сагласном мишљењу чувених педагога и школских политичара, потребно ,је, да се омладини још на оном месту очи отворе, где се она спрема за доцнији живот, па да има јасан поглед у биће и државе и нривредног живота, а исто тако и да позна најважније законске одредбе, које се у практичном животу свакодневно на толике случајеве примењују. То је тим потребније у данашње време, када Фактори, који на законодавство и на државну администрацију утичу, све хетерогенији бивају, и када се потреба политичког и народно-привредног образовања све општије осећа. И ако ником не пада на памет, да ову опште-искрену чињеницу спори, ипак се не покушава да се коракне реФормисању наших средњих школа на тај начин, да се грађанско-научна обука уплете у оквир наставног плана, као што је то случај код неких држава, које су оваким модернисањем наставног плана богато искуство стекле. Тамо се више тако често не догађа, да абсолвенти средњих школа покрај тачног познавања устава и закона у старом Риму и у Атинама, остављају завод не упознавпгн се са уредбама и законима рођене отаџбине, па тако неспремни нису у стању ни онолико знања да покажу, колико се тражи као јемство за позније успешно участвовање у државним пословима. Држимо да је овде на месту, да споменемо Француску, где од године 1882 уведена „1пз1гис1шп ст^ие" сачнњава битни саставни део много омрзнуте моралне наставе. „1пз (;гис1 ;кт ст^ие" обухвата елементе науке о уставу, о праву, о народној привреди и она знатно доприноси државно-политичком образовању Француске омладине. И у народним школама у Италији предаје се ученицима и ученицама један предмет, који можемо назвати грађанском (политичком) науком. Тај предмет изводи најважнији материјал из државног устројства. Ученицима се објашњавају наЈважнија места из државне администрације, говори се о судском

1 081егге1сћ18сће ВигЈЈегкшкЈе уои 1 шс К у 1$ Пејзсћпег. Рга§, Г. Тетрзку, 2. АиНа§е 1902.