Prosvetni glasnik

542

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ученичкој глави 79" 12 динара за личне џзда^ке (плате наставннцима, награде школским слугама итд.); 14-13 динара за стварне издатке (наутаа средства, одржавање школске зграде итд.); 26;05 дин. за Кирију и трошење инвентара;. 2 - 87 дин. отпада на општински принос, за пензије. Ако у рачун узмемо све градске школе, то добијамо овај резултат. Издаци по одбитку свију прихода износили Су 1902. године просечно 128'41 динара за једног градског ученика (према 102'16 динара у години 1899). На једног ученика основне школе долази 119-61 динара; на ученика реалне гимназије 209'45 динара; на једног ученика школе Цара Фридриха 202-74 динара; на једног ученика више реалке. 212-50 динара. У девојачким школама долази на једну ученицу и то у вишој девојачкој школи 115-39 динара, а на једну ученицу у грађанској девојачкој школии 120"19 динара. Из ових се бројева види да општина много више троши на опе школе у које иду деца имућних родитеља (на више школе) него на. оне, које су приступачне сиротињи (ниже градске школе). * Реформа руског правописа — Вајкадашње питање о симплиФикацији руског правописа на ново је изнесено на дневни ред у другом одсеку императорске академије наука. Пошто ово питање интересзје не само руску већ и општу словенску публику, доносимо овде иотањи извештај о раду стручне комисије, у коју су ушли академици, лингвисте, представници науке из министарства просвете и Финансија, представници јавне штампе, типографије и други учени специјалисти, њих око 50 на броју. Комисију састављају између осталих академици: Ф. 0. Фортунатов, потпредседник, 0. Е. Корш, A. И. Соболевски, А. А. Шахматов; професори: И. А. Бодун де Куртен, B. Т. Бранд, Булић, Буде, Шлапкин за тим: Аненскиј, Марковић, Кудаковски, Сакулин, Витберг Карински, Кулман, Покровски, Олденбург и др. Да се питање о модернизовању ортограФије опет покренуло има се највише захвалити иедагошкпм удружењима московског и казанског универзитета и наставницима руског језика у војно-васпитним школама. Педагошко друштво казанског универзитета, које је саставило пројекат за прост правопис, ставило је ова питања академији наука: 1. Признаје ли академија „Руски правопис" Л. К. Грота као своју науку? 2. Ако га признаје, зашто га се, онда не придржава у академијским издањима ? 3. Признаје ли академија, да је „Руски правопис" Л. К. Грота научан? Осим тога на последњој скупштини наставника руског језика у војновасиитним заводима изражена је општа жеља, да се руски правопис симплиФикује. И ова се скупштина такођер обратила на академију наука. Академија је претресла предложена питања казанског педагошког друштва и на иста је одговорила, да је она поверила Гроту посао, да напише „Руски правоиис", али чланови II одсека академије наука нису се у свима појединостима сложили са Гротовим правописом, за то се он и не сме узети као академиски правопис. Академија признаје вредност овог правописа, али је ипак мишљења, да Гротов правопис није без стварних замерака. Што се тиче научности правописа академија мисли да је само онај правопис научан, који је основан на компромису између уобичајеног народног правописа и правописа, који оправдава историја језика или савремено стање његово.