Prosvetni glasnik

б е л е ш к в

543

У првој седниди ортограФске комисије иретресано је питање о правопису и са историјске и са педагошке стране. Између осталог споменуто је, како се у 18. веку опазило незадовољство због правоииса. То незадовољство глед^ли су да загладе Трећаковски, Сумараков, Ломоносов и др. на тај начин што би елиминирали неколике гласовне знаке из руске азбуке, а на тај се начин хоће и данас да реши нравоиисно питање.. С педагошке стране, констатовано је, да је данашњи правопис до крајности тежак не само за ниже школе' него и за средње. ПроФесор Еотларевски је опазио, да и многа лица у научним заводима , врло траљаво стоје са данашњим правописом; професор је за тим подсетио на славнога М. Д. Скобељева, који је препоручивао „безумну храброст" и у рејону правописа. Познато је, да ученици основне школе толико науче из правописа, колико је потребно, да положе испит, а годину дана, од каво су оставили школу, они су лравопис са свим заборавили. Тај Факат утврђује истинитост, да данашња ортограФија има недостатака. На свршетку седнице прочитао је потпредседник врло занимљиво писмо једног сеоског учитеља, уп.ућено председнику академије наука. Исти тај учитељ излаже своје мисли и назоре, основане на дугогодишњем искуству и говори о тешкоћама, које наставник правописа у основној школи не може да с.авлада. Дознавши да је академија наука саставила ортограФску комисију изражава учитељ своју радосну наду, да ће она изићи на сусрет основној школи, и да ће отклонити или бар умањити оне узроке, који наставу правописа тако јако отежавају. Неколики чланови комисије, не поклањајући особите пажње на очевидне недостатке саврешеног ^равописног система заштићавали су досадашњи правопис. У томе се послу врло енергичан показао проФесор Будиловић, базирајући своје мишљење на ортограФском систему других словенских народа. Вудиловића је с успехом побио академик Корш, чувени зналац словенских наречја. Чеси и Пољаци, којима је Будиловић хтео да докаже коректност свога мишљења — тако рече Корш — имају своју националну ортограФију, док смо напротив ми Руси још у почетку своје писмености узели туђу — старословенску ортограФију. Иза тога је скупштина једногласно усвојила симцлификацију руског правописа. На крају седнице предложена су члановима комисије ова два питања: 1.) Желите ли такву симплификацију при којој би се задржали сви гласовни знаци данашње азбуке? 2.) Желите ли такву симплиФнкацију при којој би била избачена из азбуке слова ■ћ, т>, 0, ј или и. — После избројаних писмених одговора на горња питања констатована је жеља и прека иотреба да се споменута четири слова пзбаце из азбуке и у вези с тим решењем изабрана је подкомисија, која ће саставити детаљни пројекат за симцлифнковани правопис. * Занимљив педагошки покушај — Ђацима у немачким средњим школама најстроже је забрањено похођење кавана, механа и других јавних локала, и баш ова забрана била је за многог бујног младића сладак мамак на ова места. „ШИтиг т уеШит ветрег сиршшб^ие пе§а(;а", вели стари класички песник. Искуство педагога потврдило је у много врло жалосних случајева истинитост песникове емпирије, те су проФесори гимназије у Каселу донели званичну одлуку, не ои ли можда њоме веће зло спречили и, не би ли концесијом слободног похођења јавних локала стали на пут ђачким