Prosvetni glasnik

50Г,

НРОСВНТНИ ГЛАСНИК

ванредпих и то 982 мушка и 117 женских и на иослетку још 24 хосп-и танткиње. Мушких слушалаца које редовних, које ванредних било је свега 5976, а женских којо редовних које ванредних заједно са хоспитанткињама било је свега 229. Са осталим аустриским универзитетима стоји овако: .. II. Праг чески универзитет са 3417 слушаоца. III. Лавов са 2524 слушаоца. IV. Краков са 1743 „ Л т . Грац са 1480 „ VI. Черновица са 657 слушалаца. Упада у очи да ђаци напуштају Грац, који је до скора одмах иза Беча долазио, а то је место заузео чески универзитет у Прагу. Број свих ђака на аустриским универзитетима износио је у летњем семестру 1904 18.344. Од тога броја долази на правнике 8582, на ФилосоФе 6266, на медицинаре 2246 и на богослове 1250. Укупни број женских слушалаца на свима аустриским универзитетима износио је 783, а од тих је било 233 редовне и то 117 слушалаца филосоФије, 46 медицинара и 15 редовних слушалаца ирава. Школске вести — 0 Духовима одржат је у Вајмару први збор, коме је циљ немачко васпитање. Сазвао га је засебни издавач „Новина за немачко васпнтање" Артур Шулц а позиву се одазваше многобројни ириврженици немачке и природне школске реФорме. Сазивач је држао прво предавање о „Основним захтевима за иреображај свих школа", засгунајући слободну наставу и што више у пољу а као основу нашег образовања немачку културу а никако римску, јелинску, јеврејску. Још су говорили: проФ. Др. Павле Ферштер о старим језицима и Формалном образовању; проФ. Др. Швенд о положају природних наука у школи; и проф. Др. Штајнвенг о лугу ка вештини природом. После иредавања настала је слободиа измена мисли. Немачкн школски реФорматори састајаће се сваке године, ти ће дани у Вајмару свакако бити радосни прекрет у немачком националном покрету. Аћш. * Ученички врт — У Фриденау код Берлина подигнут је школски врт, у коме раде учитељи и деца, дечаци и девојчице. Општина је уступила школи три јутра земљишта норед воде, па је исто оградила, пресекла добрим путевима и подигла је сеницу и шупу за алатке, усадивши и неколико већих дрвета. За све остало постарала се школа. За кратко време постао је врт врло угодно боравиште. Настава у ботаници јесте овде на -самом извору. У школском врту засађене су све биљке, које су иотребне за наставу; свака леја има своју врсту а на дрвеним таблицама исписано је немачко и ботаничко име дотичне биљке. Деда сама окопавају, засађују н негују биље, те тако свако дете може да посматра своје љубичце у сваком стадијуму развића и да очигледним уноређењем са сроднима схвати и позна врсту и род. — Овакве школске вртове ваљало би да имају све великоварошке школе, јер само на тај начин могли бисмо васиитати нашу великоварошку децу у пажљивом посматрању природе, од које су се скоро сасвим одвикла, и у марљивом неговању бнљака. Аћш. *