Prosvetni glasnik

Б Е Д Е III К К

507

Универзитетска реформа у Хоаандији. — Изгледа, да и у Холандији већ више не верују у једино спасавајућу снагу класично-хуманистичког образовања. Министарство нросвете је нредложило, да докторат медедине, математике ц ириродних наува буде ириступан свакоме, који је положио и иоследње испите више грађанске тдколе. Сем тога, да грчки језик у гимназијама буде уоппгге факултативан, а само још за будуће теологе и Филологе абвезан. Аћт. * VI Међународни конгрес — за Зоологију одржаће се идуће године од 14 до 19 августа но новом у Берну у Швајцарској. ГГредседник је конгресу Вг. Тћ. 81и(1ег, проФесор универснтета у Берну. Амерички меценат — Председник труста за индустрију челика Шваб, један од најбогатијих људи свога краја намерава, да огромно имање и своје и своје жене, споразумно с њоме, завешта на нросветне сврхе. [Пваб, који је техпички образован, сматра тохничке науке за најсавршеније, с тога се решио да нотпомогне искључиво ове гране науке. Он ће све сво.је имање да намени нодизању техничких школа по оним местима сво.је отаџбине, где их још нема, или где су ретке. Поред нетехничких школа, као њину донуну, основаће техничка одељења. Шваб и ако .је римокатолик не да ни најмањег прилога за подизање дрквенпх, калуђерских школа, као шго то раде други богаташи, јер држи, да је клерикалан дух, који у оваквии школама влада, убитачан за слободан развитак младићског интелекта и да такав дух не може пикада продуковати слободоумних карактера. Барошка библиотека за народ у Шарлотенбургу — Због све миогобројније носете и све већег отимања о дела из геограФије, трговачке науке, књижевностн и техиике, управа ове библиотеке решила је да у будуће набавља по више примерака од оних дела, која се тако рећи са страшћу читају, да не би због оскудица у траженим књигама изазвала неугодност у одбијеног читаоца и терала га из библиотеке, чиме би народна настава много трпела. Навала од стране читалаца за то је тако велика, пгто сваки становник у Шарлотенбургу, који је прешао 16 годину може књиге бесплатно да упогребљава. Књиге се могу узајмљивати на послугу у недељне дане од 12—1 после подне и 6—8 у вече. Сваки онај, који хоће да извади књигу из библиотеке мора својом руком да забележи своје име у списак читалаца и да испуни уобичајени бланкет. У читаоници библиотеке, која је огворена у радне дане од 10—1 час после подне и од 6—9 у вече а у недељне нак само од 10—1 час може свако без икакве нретходне дозволе узети, које дело хоће, из ручне библиотеке, која је смештена у читаоници. У погледу статисгике занимања читалаца народне библиотеке на 1000 читалаца долази највише занатлиских иомоћнпка, нижих чиновника, учитеља основних школа, студената, ђака, семинариста и људи без занимања. Највише се траже дела из историје, културне историје, књпжевносгп, домаће и стране. Осим тога врло се радо чигају опере, часописи и књиге за народ. Еако читаоница тако и одељење, где се књиге добијају бесплатно на нослугу, највећма су посећене у месецииа од Фебруара до априла и од октобра до декембра.