Prosvetni glasnik

512

ПР0СВЕТШ1 глдсаик

школским тендендијама. Тако има у Исланду две велике библиотеке (1)0казаЉ) и то закладна библиотека или још названа и земаљска библиотека (зИр^з-ћоказа^и или (апЛсђокаваћг), у којој има око 25.000 свезака. Ењиге из библиотеке дају се становнидима на нослугу за неколико меседи па чак и за годину дана. Земаљска библиотека постоји од 1883. године, но поред ње постоји и библиотека латинске школе са 8000 свезака. Осим ове две велике библиотеке има мањих библиотека у Акуреири и у ИзафјерРУРТ^ & по целом острву има знатан број читаоница. Број новина које на Исланду излазе није увек једнак, али се обично рачуна на 7—8. Новине иису дневне него месечне или недељне, али су врло укусно и чисто израђене. Најстарији лист, који излази на Исланду, то је „РјоМоИх". Године 1884. изилазила су и два белетристична месечна ллста, од којих је један : НеЈтЛаИиг, с излажењем престао. Осим новииа политичког правца излазе годишње на Исланду и 7 годишњака, од којих су три алманаха. Од врло велике важности за ширење народног образовања у земљи јесте: Исландско књижевно друштво иди како га Исланђани зову: ћШвЈепзка ћоктеМаМад, које је установљено још 1816. године, а састоји се из два одељења од којих једно има своје седиште у Реикиавику, а друго у Еопенхагену. Друштво издаје годишње неколико својих издања, књижевног или поучног садржаја и правца, разуме се, на исландском језику. Као управници оба одељења Фигурирају са титулом председника врло заслужни људи за општу ствар исландску Сигурдур Л. Јонзон у Копенхагену и ректор Јон Поркелзон у Реикиавику. Тако пише Роезиоп. Али на овом месту треба истаћи да Исланђани норед већ споменутих врлина имају изванредну лирску појезију. Свим исланђанским лиричарима урођена је поред песничке страсти љубав према отаџбини п њеним обалама. Нн романтичари ни реалисте исландске не уморе се никада опевајући красоте своје отаџбине. За све њих је отаџбина не нразна реч него садржај њиног живота, она није за њих само прошлост него и будућност. И ако сви скандинавски народи гину за својом отаџбиром и куну се у њу ипак је за Исланђана Исланд и отац и мајка, он му ,је дражи од свега на свету. Исланђанин зна само то, да се његова отаџбнна зове Исланд, за чију он срећу и будућност живи. За то нико нема права да одриче поштовање овом маленом и најмлађем културном народу у Европи. Исланд је отаџбина њих 70.000 верних сииова и кћери; много је морских миља удаљен од вонтинента у северном океану, таман да се очеше о ледоне регионе, али за то ипак бележи он славну прошлост у својој историји, какву не може да покаже ни један од културних иарода, а Исланђанин тек данас, осећајући у себи националну снагу и имајући идеална полета н смисла за независношћу и слободом, свестан своје целокупности, државне јачнне и бескрајне страствености, којој се ми народи на ионтиненту само дивити можемо, лоноси се што је становник — Исланда. * Агсћаео1о§-1са. — Изашла је најновија свеска „Јаћгћиећ, Лез <1еи <;8ћеп агсћаео1оЈ*1бсћеп шзШи1ез" са врло занимљивим садржајем, који се односи на најновија откривања немачких, енгдеских и осталих светских археолога на територијуму некадашње грчко-римске културе у Египту. Спомињу се од ГренФела и Хунта откривени папируси у близини Већпеза Охугћупсћоз, затим предузећа Француске археолошке експедиције у Тећпсћ. IIри ископавању садржавали су горњи слојеви наиирусе, пергаменте и пергаментне рукописе. Већи део овпх рукоииса писан је коптским језиком, али има доста