Prosvetni glasnik

б е Л е Ш К е

511

закона мора да плаћа, до год дете не постигне оно, што је отац занемарио. Године 1881. конституисао се у Адбиниги један одбор, који се бавио са питањем наставе. Према предлогу овога одбора, установљено је, да се поред постојећих пшола отвори још 16 стручних школа за младиће т. зв. ип§Пп§авкбП. На Исланду се од ч^тавог земаљског буџета употребљава ни мање ни више него 'Д у просветно-школске сврхе. Народних гикола (аЉуои ћагпазкоИ) има по трговачким местима и некојим пристаништима особито у јужним крајевима. У општинској школи у Реикиавику био је нрошле године 121 ученпк. Девојачких школа (куеппазкоН) има за сада 4. Једна у Реикиавику, једна у Лаугаланду, у Еифјеруру, једна у Скагафјеруру и једна у Скагастренду. У школи у Реикиавику било је ; 25 ученица. Рсална школа (задпГгаеоа-вкбН) има једна у Меорувелиру, која је основана законом од 17. новембра 1879., а отворена 1. октобра 1880. У Хафнарфјеруру постоји стручна улкола за младиЛе, која је основана и издржава се из Фундације проте Тћ. Вбоуагзопа. Пољоаривредних школа има у сваком кварту осгрва осим јужног кварта (Исланд је подељен у 4 кварта). У најновије доба држи друштво студената (б1и(1еп11'е1а8) бесплатно недељна предавања рибарима и раденицима, која су одлично посећена. Изврсна школа је учена школа (ШшПаегоЈ-бкбН) или латинска школа у Реикиавику, која се састоји из 6 разреда и одговара нашој гимназији. У њој је било пре 20 година т.ј. школске године 1883—84 свега 116 ученика. У овој се школи учи: иеландски, дански, енглески, Француски, немачки, латински, грчки, религија, историја, геограФија, математика, Физика, природопис, певање, цртање, краснопис и гимнастика. Медицинеку школу (1аекпабкоН) имају такође Исланђани, која је основана 11. Фебруара 1876. У њој уче три професора; управник је а уједно и проФесор земаљски физикус. Доба наставе траје 4 године, али кандидати морају, ире него што буду постављени за лекаре, да сврше бар по један курс у болницама- а особито бабички курс у Копенхагену. Медицинску школу посећују 8—10 ђака. Богословску школу (ргевЈабкбН) имају Исланђани још од год. 1847, а дотле су за свештенике иостављани ученици, чим су довршили са успехом учену латинску школу. У богословији се предаје и философија тако да абсолвенчи ове школе могу полагати и философски испит , који је прописан у Исланду. Настава у богословији траје 2 године, а школу иоссћују 5—10 ученика. Иравне, техничке и осталих стручних виших школа нема на Исланду. Али ко жели да ове науке изучава, тај обично иде на универзитет у Копенхагену, где га исландска влада својски иотиомаже дајући му бесплатан стан и новчану потиору. У старије време училп су се Исланђани н по другим европским универзитетима, али сада се то догађа само у изванредним приликама. Од школованих Исланђана изашли су врло велики научењаци као н. ир. филолози и археолози: Арни Магнузон, Финур Магнузон, Свенбјерн Егилзон, Еоррад Гислазон, Јон Поркелзон, Јон Сигурдзон, Гудбрандур Вигфузон, Еирикур Јонзон, Еирикур Магнузон, Халдор Кр. Фридрикзон и једна груиа млађих људи као Бјерн Магнузон Олзен, Фиур Јонзон и други. Од чувених нравника да сцоменемо: Јона Сигурдзона, Одгеира СтоФензона (рођен 1812. год.), Нагнуса СтеФензона, Вилхјалмури Финзона и друге, а од природњака: Грендала, Тородзена, Хјалталина итд. Да су Исланђани народ, који тежи за све већим и већим образовањем потврђују разни заводи и друшгва са научним, књижевним или наставноцросвЕтни гдмшик; II. кн>., 4. ов., 1904. 34