Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

441

члан тога друштва вежбао сам се у другој гимнастици, а радњу с теретима нисам ни почињао, јер сам видео да за ту гимнастику треба прилично времена, а ја сам био оптерећен многим пословима. Случај је хтео да давнашњу жељу за атлетиком задовољим у Смедереву, камо сам био 1889. г. постављен за директора гимназије. Те године буде постављен за вероучитеља у истој школи г. Ђорђе Хаџић, ђакон, који је такође волео гимнастику, а имао је и кугле од 55 кг. Видевши моју љубав према гимнастици поклони ми их и донесе их у школу, где смо заједно с њима радиди. У ночетку сам их једва подизао с подскоком и са замахом. Доцније после подужега вежбања, у Параћину, нодизао сам их двадесет и два пута полагано. Тај сам усиех постигао после пет година, пошто сам се дуже вежбао с одвојеним теретима, у свакој руци по 26 кг. Поред тога нисам напуштао лаку, шведску гимнастику, скакање, бацање камена и пешачење, што сам све радио с колегама, с грађанима и с ученицима. Године 1894. дође, први пут, у Иараћин медицинар Михаиловић, и даде ми упуства за вежбање у тешкој атлетици, проричући ми у њој велику будућност. Али су погодбе за мене биле неизвршљиве: осам часова на дан вежбања у дизању терета! Нити сам имао времена за толико напрезање, нити ми се чинило корисно толнко вежбање само на један начин, стога сам остао при старом својем начину гимнастиковања. У дизању терета проводио сам највише до два часа на дан, каткад с прекидима у раду ио недељу дана. Највећи успеси које сам тако радећи иостигчо били су: 90 кг. нодизао сам обема рукама полагано три пута; са замахом и подскоком избацивао сам највише 110 кг.; једном руком подизао сам полагано 45 кг. а са замахом избацивао 68 кг.; обема рукама по 45 кг. избацивао сам са замахом и с иодскоком. Разуме се да би ти уснеси били много већи да сам могао сваки дан — или бар сваки други дан — утрошити онолико времена на вежбање, колико ми је препоручивао Михаиловић. Ученицима и у оиште младим почетницима у атлетици имам да напоменем ово: тешка атлетика може да буде опасна ако се ради Оез упуства и надзора. Ја знам код нас таква три несрегна случаја. Ако баш ко зажели да се поред друге гимнастике вежба и у тешкој атлетици, нека почне с мањим теретима, па нека иде поступно на више, али нека све радње врши иолагано. Нека се нико не вара да је то некакав успех што ће с великии напорима, увијањем и сагибањем тела, подићи више од некога и бити јачи од некога... Ко је толико сујетан нека остави на миру тетку атлетику, јер ће пре стећи укоченост мишића (као чувени атлег Будгуст од нрекомерног напрезања), или сломљену руку па и саму смрт, него што ће задобити славу. Награда атлету није у превеликој телесној снази, која се поступно тече, и постаје обична ствар — као богатоме човеку богатсво — него је његова права награда