Prosvetni glasnik

442

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у оном пријатном осећању које долази после сваког подужег и тежег телесног рада'; у оном здравом прохтеву за .јело, у крепком сну, посде којега долази необично јака воља за умни рад, једном речи: у оној класичној хармонији између теда и духа... Познато је да су сви људи необичне телесне снаге благе нарави и мека срца. Наша народна песма вели за Марка: „А Марко је мидостив на Бога „И жалостив на срду јуначком...

„А мени је жао, беже, било ,„Жао било двеју сиротица..." Нису то они Одисејеви киклопи, који ждеру људе: то су обични људи који се често и заплачу: „Срдит Марко језди низ Косово „Рони сузе низ јуначко лиде..." Они су само онда ужасни кад треба казнити изванредну дрскост и нечовештво. Такав је Ахило испод Троје, такав је наш Марко у чардаку Леке капетана. Они воле песму и свирку, или [су и сами певачи као наш Обилић: „А Марку је несма омилила, „Наслони се седлу на облучје: „Марко спава, Милош попијева..." Не треба се варати успесима једног Хакеншмида, Бека, Тирка и осталих великих атлета: није сваки од природе тако скројен, нити су свачије прилике — нарочито у нас — тако повољне да се по хигијенским правилима и по нарочитој системи у раду може сав предати овоме снорту. До двадесете године нека се ради шведска гимнастика, наша народна гимнасгика с јуначким играма, атлетика с лаким теретима и т. д., а тешка атдетика нека се остави за зрелије доба и то увек с упЈством и под надзором. Главно је да наша омладина у опште заводи гимнастику, да јо.ј телесно вежбање постане сиона која ће је везивати у једну одушевљену дружину. За јуначке игре одушевљена младеж оставиће каФану и њене дражи, па ће полетети на игралиште „да се баци камена с рамена... и тешкога маља гвозденога...; да поскочи скока јуначкога... да потрчи трка пешачкога... да прескочи три коња витеза... и на њима три пламека мача... да устрели кроз прстен јабуку..." А да са снагом и окретношћу телесном растб и снага умна — то знају не само стари Јелини, него и наши стари Срби. Њихов мудри Одисије исто је тако снажан и гибак умом, као што је издржљив и окретан у телесној снази. Наш Марко уме тако исто „с књигом беседити" као што уме и тешком тонузином ударити: он отвори књиге „цароставне"