Prosvetni glasnik

446

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На целом овом иуту нисам осетио великога умора, који додази најпре због неједнакога хода. Пешак, који се спрема за дуже путовање мора бити тачан; мора у одређено време лећи и устати, мора бити умерен у јоду н у пићу, а што је најглавније: мора се у ходу држати увек једнога, умеренога корака , по оној народној мудрости: ,Ко полако иде брзо дође." Ко је год првога или другога дана на путу пао од умора и због тога бивао иринуђен да се врати кући — нека не мисли да је то наступило од слабости, него од наглога хода. Мало ће њих бити који ову истину нису познали на себи. Отуда долазе и друге тегобе од којих су пајнесносније: жеђ и зној. Оне су у почетку одиста несносне, али се поступно сведу на наЈмању меру. Иосле пешачења од две недеље већ сам могао путовати по три часа по највећој жези, па да не осетим велику, несносну жеђ. Разуме се да у ходу не треба пушити, јер дуван дражи и суши грло. И не знајући за каква упутства о томе радио сам тако по самој потреби, и поступно сам сасвим престао пушити у ходу, који је некада трајао по 10—15 часова на дан. За пешачење као и за свако телесно напрезање потребно је имати здраву илу&у. Дисати ваља увек на нос! И ако, каткад, н. пр. уз велика брда, настане потреба за већом количином ваздуха — уста никако не отваратп! Боље је каткада и постојати, него наглим ходом убрзати дисање а таквом дисању мало је ваздуха који се само кроз нос може удисати. Колико је у пешачењу по брдима и но чисгом ваздуху лековите снаге, то сам на себи огледао. У лето 1898. добијем јаку главобољу, која ми је на махове долазила- и није ме остављала по десет дана. Био сам изгубио и сан: нисам могао спавати више од 4—5 часова. Ночео сам осећати знаке нервозне узнемирености. Узалуд је била собна гимнастика. и атлетика: сан ми се није повраћао. Од сто двадесет и девет килограма тежине спаднем за неколико месеци на сго и деветнаест. Да бих повратио своје старо здравље, решим се да пешачим што више. Радећи тако чешће спремим се за овај већи пут, који ме потпуно излечи. Сан ми се поступно почео враћати, тако да сам после дужега и заморнога пешачења по брдима спавао и по седам часова тврдим, непрекидннм сном. Главобољу сам излечио идући по сунцу гологлав. Може се рећи да сам цео овај пут и издржао гологлав. Нисам се чувао ни сунца, ни ветра, ни кише: веровао сам да су то најбољи лекари, и нисам се нреварио! Хранамије била више вегетаријанска. Према месу сам осећао сдаб прохтев: вариво, сир, проја и хлеб били су ми много пријатнији. Од алкохолнога пића, којега није свуда било, пио сам умерено и вина и ракије, али само о оброцима: у иодне и увече. Доручак су ми биле 2—3 црне ка#е и 2—3 чаше хладне воде. Кад год сам што изјутра јео, увек сам се после покајао: наступило је јаче знојење, жеђ и тромост.