Prosvetni glasnik

484 просветни гдасник шљењу, није био довољно јасан & доследан. Као и већина његових последника, он је избегавао реч, која сама обележава право начело јединства, реч. примењеиа наука или позитивна наука, као што се вели у Немачкој, кад се говори о аналогним наукама, о теологији, праву, мед^цини. Али ако и није добро познавао начело Јединства, он је видео јединсто у нашим студијама, које се лепо исказује баш тим именом наука о старини и које Волф још боље одређује, као год у исти мах и његову разноврсност, овим речима: „Паука о старини обухвата скуи студија, које нас упознају са радом и судбином Грка и Римљана, са њиховим политичким, интелектуалним и домаћим стањем, са њиховом цивилизацијом, њиховим језицима, њиховим уметностима и наукама, њиховим обичајима и религијама, њиховим народним характером и њпховим идејама, како бисмо могли _разумети и њихова дела и усвојлти из њих садржај и дух, изазивајући антички живот и упоређујући га са животом доцнијих времена и са нашим" 1 . Видите, само једнога нема у овој деФиницији, то јест, не каже се тачније, зашто нам је потребно то живо разумевање класичних дела, које се оснива на тачном познавању старога света. То нам треба, као што смо видели, не само с тога, да за се усвојимо садржај и дух старих дела, већ нарочито зато, да би се из њих могао извући плод, који се од њих очекује за васпитање младежи. И од ВолФова времена то се тако и разуме у ирактици, и ако се довољно не признаје у теорији. На том се од овога доба оснива све ч уређење филолошких студија у Немачкој и у већем делу других земаља, па и у Француској, од како су у Факултетима уређене правилне студије с обзиром на ток наставе. Брзи поглед на историју класичних стуздја оправдао је мислћ, које сам изложио о природи ових студија, о њихову јединству и њиховој задаћи. Нека се од мене не очекује, да ову исгорију доведем до наших дана; да говорим о супротним тежњама, које су се још истакде у двема великим противничким школама Готфрида Хермана и Бека, од којих једна даје превагу критиком, граматичком и литерарном изучавању текстова, а друга се више наслања на познавање живота старих народа, њихоних установа, њихових уметности и њихових производа сваке врсте^ Нећу вам показати Фридриха јРичла, нроФесора, с којим се не може нико упоредити и који је својим ученицима попунио катедре на университетима и гимна$ијама, што је јасан пример међу свима другим, ради његове изузетне снаге, колико може учинити и кодико према нашој деФиницији треба за средњу" наставу да учини вџша настава. Нећу говорити ни о изврсним научницима као што су Нибур иЧГт®рид_ Милер, Велкер и Герхард, Лахм^н.и Мадвиг^ чија дела не би донела ни половину плодова, да није оне интимне веза међу разним наукама, које се у њима обрађују, да није онога интересовања, које истраживања п проналасци учињени ма на којој тачки неке науке морају изазвати код оних који обрађују макар какав други део те исте науке. Нећу, на нослетку, ништа О

1 4:. ОагзиШпд Лег АИегНштзшгзвепвсћа^, Вердин 1807, стр. 30.