Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

483

У Немачкој су идеје и новп проналасци XIV д XV века најодл^чније иримевени на наставу. Немачки јв ренесанс био скоро сав иедагошки. Његови главни представници јесу наставници средљих школа, као Јаков Мицид (М1су11иб), Јован Штурм, Јероним Волф , Михаило Неанд§р, Јоаким К.аиерарије (Сашегагшб). Што се тиче Јована^Рајхлина, чије се име ставља поред имена Еразмова, и он је дуго време био професор и врло је много урадио за наставу, и ако је у животу заузимао разне положаје. Ренесанс је имао великог утицаја на религибјзЈга покрет, који је одмах за њим дошао, на реФормацију; и он је стављен у службу реФормацији, а познато је њено заузимање за усавршење и ширење наставе. Други реФорматор, пријатељ и саветник Лутеров, Филип Меланхтон,_заслужио је име ргаесер^ог Оегтатае, јер је развио врло велику заузимљивост и умешност у том послу. Уређење, које је у ово доба дато средњој настави у Немачкој, остало је у главном тако до краја последњега века. Увек од тога доба, и ако се наставни ниво много мењао према вреиену и месту, класични језици, или барем латински, остадоше у уважењу у средњим школама; увек су класичне студије на университетима обрађиване у интересу оних којима је ваљало да се посвете настави. Само то, што су школе биле уређене под утицајем црквене реФормације, а најчешће и од црквених власти, било је узрок, те су наше студије на универснтетима већим делом »остале помешане са теолошким студијама. Скоро су увек слушаоци теологије пратили и нредавања о старини, па су после постављани за наставнике по средњим школама. Неки од њихових учитеља и сами су били стари теолози, као Ернестиј други су изучавали правв, као Хајне (Неупе). Разни су се иутови стицали, у класичну насгаву; Филологија није била, као данас, засебна каријера.^ Жо иостаде пред крај осамнаестога векаГ?8. април 1777. године Немци обично означују као дан рођења класичне Ф &лологије. Тога дана један младић од осамнаест година, ио имену Фридрих Август Волф ; на нарочити свој захтев и не без муке, доби допуштеље, да се запише као слушалац Филологије, рМШодгае вГипгозиз, на университету у Гетингену 1 . То није било из ћуди или детињарије. Волф је знао шта хоће. Тридесет година доцније, у једном значајном делу, ЂагзШ1ипд Аег АИегОгитзгегззепзећа^Г, нацрту науке о старини, он је изложио своју мисао, пошто ју је са огромним успехом двадесет година извршивао на университетској катедри у Халу. Кад је тражио да студије о класично.ј старини имају и своје засебно име, он је тиме хтео рећи, да оне треба да имају и самосталан положај, без сумње као многостручна наука — он ју је делио у двадесет и четири дисциплине — али у исти мах као једна, која чини једну целину, систем, која има своје природне границе и своје средиште према природи свога предмета. С погледом на ову последњу тачку, на начело јединства у овој науци, које је он тражио и, може се рећи њему на част, осиовао, Волф , по мом ми1 Волф се у марту 1776. цријавио споменутом славиом прооесору Хајну, који је био тиме изненађен, а тек је у априду 1777. успео да изврши своју намеруч^ГХ^. ^2 пчПН се /

1>јл>ЈмМ1