Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

491

али се аналлзом да доказати. Према анализама, које нам је г. Шистек на расположење ставио најмањи проценат бакра у овим рудама је 3,2, а пајвећи: 25,6°/ 0 > из чега је јасно да ове руде садрже врло повољан нроценат бакра за експлоатацију. Сем тога констатовано је и 1,5 — 10 грама злата у тони руде. За сада је утврђепа кубатура рудне масе овако: 100 м. дужине, 27,5 м. диагоналне дебљине и 36 м. висине, тпто би значило, имајући на уму да је пад рудне жице 60°, и узимајући да је специФична тежина само 3 (место 4,5—5) да би у овој рудној маси могли очекивати 255390. тона руде. — На Црвеном Брду на западном подножју његову започет је један поткоп ко]им је на 120—160 м. пресечена рудна маса, ко.ја по саставу и садржини бакра потпуно одговара рудама на Дулкановој Чуки. На источној страни Црвеног Брда а за 140 м. изнад нивоа горњег поткопа, пресечене су једним поткопом три рудне жице од 0,30, 0,70 и 3 м. дебљине и то прве две су од каолинеке масе с малахитом, а последња је од чврстог кварца са златоносним пиритом. Извршене анализе у Глоговици дале су 31—40 гр. златаиЗб—70 гр. сребра у тони руде. Постанак ових рудишта стоји у интимној вези свулканском акцијом. Са другим рудиштима се могу упоредити само по појединим својим особинама, иначе изгледа да чине засебну врсту рудишта. По геолошким односима и старости могу се донекле упоредити са мајданпечким рудиштима и рудиштима по унутрашњој страни карпатског венца (Нађаг, Верешпатак, Офенбања) и најзад са пропилитским рудиштима у Невади и Колораду. У погледу минерализације и морфолошких особина могли бисмо га упоредити са пиритним масама (Ебгбз, КатеМ>ег§, Ние1уа) али се ова опет разликује својим геолошким карактерима, а делом и структуром рудне масе (Вбгоз, ВатеШ)ег§). — По досадањим радовима, који се успешно настављају борско рудиште ће имати лепу будућност. (Опширније у Рударском Гласнику, 1904, 1—3), 3. Ших. Т>. Благојевић саопштава резултат свог ироучавања мајданпечких рудишта. „Мајданпечка рудна област захвата 5 Км. дужине и 1,5 Км. ширине. На овоме простору концентрисани су сви радови како данашњи тако и стари. — Геолошку грађу овог терена чине: исконски шкрипци у падини, на њима леж.е или непосредно кретацејски кречњаци (Старица) или их раздваја серија лискуновитих пешчара и лапораца (западно подножје Коњске). Горње стене проривене се трахитом, са чијом појавом стоји у интимној вези и појава рудишта. Пружање им је као и код рудних жица меридионално.. У близини њиховој кречњак је кристаласт или домолитисан. Ллскуновити шкрипци у близини рудишта су јако распаднути. На овима као и на кречњацима виде се усађене лимонитске масе т. з. „гвоздени шепшри", који су 1848. год. били предмет експлоатације за топљење гвожђа. Бакарна рудишта се находе или између кречњака и трахита, или између трахита и ис-