Prosvetni glasnik

492

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

конских шкрипаца иди на додиру свих ових стена, као што је у јужном делу ове области, који је Малим Пеком од северне одвојен. У трахитима су напрсдине а по некад („Јанковићев поткоп") и пукотине испуњене рудовитом, сшшкатном и кварцном масом. Рудовита маса је од лимонитне бакарне руде, халкопирита, пирита па и металног бакра. Сем овог начина појављиван.а, образују бакарне руде често моћне пиритне масиве, прожете црним бакарним сулФидима са неколико нроцената бакра. Ове пиритне масе често су истрошене, под утицајем воде метаморФИсане и са суседним стенама измешане. Такав се материјал зове у Мајдан Пеку „грауке" и сматра се као добар топионички материјал Пиритне масе биле су предмет експлоатације само онда, кад су садржавале довољан цроценат бакра за топљење. Будућност мајданпечких рудишта и зависи од ових пиритних маса, које данас у индустриЈИ знатну примену налазе. Значај овога рудника најбоље ће се оценити, кад се помене да је од његовог отварања у прошлом столећу па до данас извађено 115000 тона руде, које су дале 4350 тона бакра у вредности до 5,5 милиона динара. Руде су садржавале дакле просечно 4°/ 0 бакра. По хемијском саставу руде су или оксидне ближе површини или пирити у већим дубинама. У великим пиритним масама виђају се неправилно груписане партије халкопирита често са магнетитом удруженог. Иначе саме пиритне масе садрже малу количину бакра, 1—2%. Важно је напоменути да се руда у већим дубинама губи. Ово је дугогодишњим радом утврђено, као и то да су руде само из горњих хоризоната металом богате. Интересно је да се у бакарним рудама из силикатних и глиновитих маса или кварца у трахиту, налази примешано и злата. По томе изгледа да је са стварањем силикатне и кварцне масе упоредо ишла и концентрација злата у њима; јер док га у пиритним масама находимо само у траговима, дотле се оно у рудама са кварцом находи много више. Ове силикатне и кварцне масе постале су излокањем ниритоносних трахита, па се и концентрација злата може објаснити сплакањем и одношењем растворених делова". (Оппшрније Рударски Гласник, 1904, бр. 1).

СУШ. збор. (10. марта, 1904. год.) 1. Разгледане су најновије публикације, које прима Геолошки Завод Вел. Школе. 2. Приказане су збирке: а) мекушаца из Трогира у Далмацији, које је донео Ј. Ш. ЖујовиЛ, а одредио II. С. ПавловиК; б) збирка понтиских Фосила из Влашког Поља и в) примерак бакарне руде из Дворишта (ср. голубачки), којије Музеју Српске земље поклонио г. Е. Марковић, рудар из Голупца.