Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

493

3. Примљен је предлог П. С. Павловића да од сада записнике Геолошког Друштва реднгује Д-р. Свет. П. Стевановић на место Свет. Радовановића. 4. Шилан БајиЛ реФерише о раду Николе Ракића, проФесора: „механичка анализа земаља из врањске околине," штампаном у годишњем извештају Врањске гимназије. — „ Сам рад има два дела: г еолошки и агрикултурно-хемијски. У првом је кратко изнесен геолошки састав врањске околине, а у другом је изложено 5 механичких анализа земаља и неки пољопривредни погледи. Овај други део и тежиште је целог рада, зато ћу се само на њему и зауставити. Полазећи са погрешне поставке (да је за агрикултуру од важнијег значаја механичка анализа од хемијске), служећи се примитивним и веома погрешним методама за испитивање земље, на пример: креч му је све оно што се у соној киселини и води раствара; хумус све оно што се нри жарењу губи; глина све оно, што остаје суспендовано у извесној количини воде после неодређеног времена и т. д. г. Ракић пружио нам је један и ако потребан и редак, али при свем том и врло несигуран и непотпун радић код кога, поред геолошкнх проматрања можемо похвалити само стрпљење и труд при борењу са недовољним ерествима и погрешним методама." 5. Д-р Свет. П. СтевановиК приказује своју расправицу: А и г 1 р 1 §теп1 топ А11сћаг1п Масе^отпеп, оштампану из ЕеЉсћпЛ Кгпз4а1о§гарћ1е е. 4. с. 1904, 39, 14. „Аурипигмент јо кристалограФски први одредио Мос и нашао да кристалише ромбично. Како се овај минерал ретко налази у добро развијеним кристалима, то је ова одредба и поред сумње неких аутора у њену тачност, ушла у све уџбенике и одржала се до данашњег дана. — На примерцима, које је 1898. год. донео проФесор Цвијић из Алшара. у Маћедонији запажени су истина врло ситни, али потпуни и мерљиви кристали. На овима је полиедарским шупљикама (АегИдигеп) изазваним са Уа ОН на пљоспи (010). начином ближњења и гониометарским мерењем утврђено, да овај минерал кристалише моноклинично, али да је ромбичним доста сличан. Однос осовина: а.: 1)..- с. =0,5962: 1: 0,6(550; /# = 90°41. Комбинација: а {100}, т {110}, и {120}, 8 {320}, §{130}, ћ {160}, ћ {010}, о 1101}, V {121}, г {343}. 1 {243}, д {449}, {423}, {232}, {252}, {585}, {236}, {523}, {103}, {143} и {123}. Међу кристалима има 4 добро окарактерисана типа: а) кратке призме са {101}, {449} и врло ретко {100} и {121}; б) дугачке призме са {100}, {320}, {120}, {101}, {121}, {243}, {523} и {236}. Ово је најчешћа комбинација; в) пирамидална и доматична зона јако развијена на рачун призама, комбинација {100}, {110}, {320}, {120}, {101}, {121}, {343}, {323}, {232}, (252} и {585}, и г) најлепши као лимун