Prosvetni glasnik

496

ИР0СВЕТШ1 ГЛЛСШЈК

по том иетру. У речениди АЉешепвез тео сопбШо... с1еод риђНсоб ас репа1ез, дио ЈасЈНиа еоз ађ ћов1е г1е!еп(1еге роззт!, гаипз Верзегип!, место ро881п1 треба роззеп! (Тћеш. с. 9., стр. 13). У Тћгаз с. 4. стр. 26 није требало замевивати зедиепИ са ГтедиепИ (4етроге) (с! и Напп. с. 5. тзедиепИ аппо), а у реченици (ЈиПшз таНз а4ео зип! Роеш рег1еггШ, и1... ре4егеп<;, није опет требало замењивати реИ(о)епШ с реГегапЛ а није требало изоставити ни еа<|ие Јтре1гауеги1 (НатПс. с. 2., стр. 34). У тумачу (стр. 51.-112.) има г. др. Ђисалонић стварни, Фразеолошки и, грамачкн тумач. У „Каз^аупот Ујезтки (књ. XII, св. 3., Загреб 4904. г.) на стр. 394—395. приказао је проФесор Голик књигу г. др-а Ђисаловића. Казујући садржину те књиге вели он ирн крају тога свога приказа ово о том тумачу г. д-ра Ђисаловића: „угграво чорам у сав мах похвалити Ђисаловићев тумач, који сгоји на висини модерних коментара за ђаке средњих школа." То, што каже проФесор Голик, вреди само за Фразеолошки тумач. Истина је да тај тумач „стоји на висшш модерних коментара за ђаке," али он није г. д-ра Ђисалоивћа већ д-ра Туромана. Да је Голик упоредио Фразеолошки тумач г. д-ра Ђнсаловића с Туромановим речником за Корнелија Непота (Београд 1890), он би видео да се г. др. Ђисаловић толико служио тим речником да је редак израз у г. др-а Ђисаловића, који он није узео из Туроманова речника, 0 том сам се уверио, пошто сам упоредио превод у Фразеолошком тумачу г. др-а Ђисаловића с иреводом тих Фраза у Туромаиову речнику за Корнелија Непота. Сад бн требало да наведем и примере за то, али ја то не чиним стога, што би морао толико исписати да бн била читава књига. Ако устреба биће и то. Послужити се радовима других, ако су они добри и ако сами не можемо нешто боље урадити, ннје грех, али послужити се, а то не казати и не признати, то није ни часно ни каваљерски. То, што сам казао о Фразеолошком тумачу, вреди и за речник г. др-а Ђисаловића (стр. 113.—114.), где код именица поред потш. зт§'. узима и пот. р1иг. Узимати пога. р1иг. место §еп. зт§'. незгодно је због тога, што неке именице немају нлурала, као што је то код апстрактних именица, код којих место пот. р1иг. има г. др. Ђисаловић асс. вт§. Ако се хоће баш плурал, онда је најбоље узети §'еш1 р1иг. код речи. које могу имати нлурал, јер је то управо облик, по ком се најбоље познаје основа именичка, а код именица, што немају плурала, задржати опет §еп. зт§. Ништа не добивамо ни у том, што је код глагола место 1. лица зт§. узето треће лице сингулара. Прво је лице пајнрнродније, од њега почињемо, а осим тога и у свима се речницима узима прво лице, а не треће. У речнику има и речи, које није требало унети у речник стога, што их ђаци дотле свакако треба да знају. Није добро преведено 1ои§е аНо зресШ аНјие тј(1еп тиН (додај субјекат: ћос) са сасвим друго нешто смера, но што ариказује (стр. 64);