Prosvetni glasnik

оцене И ПГИКАЗИ

497

с!е еа ге са у тој ствари (стр. 65); л г Ј(1 е( зиррНсет (Је1 јп ага зес!еп<:ет са види га где седи на жртвенику молеКи од бога заштите (стр. 77.); есЈиит 111 еит сопска! са ободе коња ирема п.ему (стр. 94). На 81. страни у речениди пштпо ез!: гшгапЛиш, 81 треба зг према орпгиналном тексту (стр. 23) заменити са диоп, јер је ирема оригинаду н превод. На стр. 109. у речепици паи&тро 1п1егГес1и<з ез! не сто.јп паи&а§10 уз Јп1ег1ес1пп1 езве, већ уз репззе (с1. текст на 41. стр., с. 9), а ш1ег§ес1ит стоји уз а зегуиНз. И за стварни тумач употребио је г. др. Ђисаловић Туроманов речник. Иишта више нема о том у г. др-а Ђисаловића, него у Туромаиа. Што има више, то је само одељак о персијеким и пунским ратовима (с1. стр. 48—50. и 95—96). Свакако је случајно дошло у г. др-а Ђисаловића на 56 стр. да је Пар заиадно од Грчке место источно ■од Грчке. У граматичком тумачу објашњава г. др. Ђисаловић врло многе сасвим обичне копструкције, које деца већ дотле треба да знају, а пе објашњава на пр. конјуктив јиегИ у реченици М ср1ап1ас за1и11 ЈиегИ иппегзае Огаеслае. 1»е11о Регз1со содпНиш ез! (Тћет. с. 3.) или на ир. копјуктив сопзепаззеГ у реченици Нас песеззЈ1а1е соас1из с1опппо пат1з, <11пз зП, арсгН, ти11а роШсепз, 81 зе сопзегтаззе! (Тћет. с. 10) пли па ир. пнрег!'. утеЂа1 и рег!. &есШ у реченици баере сит аНсркзт \'к1е1)а1, пнииз 1зепе тезШит, зиит аиисићпп с1есН1 (Схт. с. 4.) плп на пр. облпк ееХагГз — са1атепз (Напп. с. 2.) и т. д. У граматичком тумачу има погрешака. Тако г. др. Ђисаловић на 52. страни аблативе апИциИаГе, д1огга н тНиИђив тумачи као аблативе инструменталне, а на 140. стр. и у исиравцима (стр. 143) тумачи те аблагиве као аШа1. соргае. Међутим ти аблативи нису ни инструментални нити аШаГ. еоргае, него аМ. саизае због глагола /'(огеге. Тако му је и ШиИш (стр. 59.) аШ. гпзггшп., а на 140. сграни п у исправцима опет аШ. соргае. Аблативе гедпо (шШпг, стр. 53.), пшпего и ортепИа уз јге1ив (стр. 56. и 80.) тумачи као аблативе локалне, а ти су аблативи каузални. И пко нема разлике између аблатива тз1гшш и аМ. ге1 е1НсгепИз, опет он тај аблатив дели. Иа стр. 109. ађ1. џио согпи тумачи као аћ1. 1ос1, а то је аМ. тз^гшпепИ. Ађ1а1. орИиз (стр. 57.) није инструменталан, већ каузалан због адјектива еШиз (нека се упореди текст у МШ. с. 6.). Дативе: соГопгз, зиттае и ехегсгШ уз ргаееззе (52., 55. и 63. стр.), ег уз ргаеИсеге (стр. 54.), отпЊиз аециаШиз уз ап1еропеге {стр. 86.), ег и Ђе11о уз апМегге (стр. 58. и 89) и т. д. тумачи као <1а1. 1 осг, а то су објективни дативи. И ако у тумачу тај датив назива локалним, он га уз друге такве глаголе (на ир. ридпае па^аИ уз ш1егеззе (стр. 73.) назива сШ. оЂгесГ. У аримерима на делове реченичне (стр. 138.—142.) означава тај датив 1ос1 као датив објективни и то с називом „сликовни изрази" (стр. 141., с1а1. о1лес1, под в.). Оет1. егизЛет сш33 *