Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

617

дано; само, да ли је баш овако ваљало распоредити програм, у то се овде не можемо уиуштати. Ово би се могло успешно извести поглавито згодним расноредом градива у читанци. Тако се обично ради у свима читанкама, сем у читанци која је пред нама. У њој је употребљен нов, до сада код нас непознат, начин распореда градива: по годишњим временима, у вези с трајањем школске године. Овај би распоред био подесан само у толико, што би се чланци из појединих наука или из живота људског груписали према томе коме годишњем доба принадају. Ученици би читали и учили оно што се око њих у то време дешава, и то би веома иомогло очигледној настави. Међутим, овом чи • танком само се изгубило у том погледу; јер се није ни принцип поделе задовољио нити наставни програм, који треба да даје директиву у изради. И поред доста оригиналних чланака састављачевих, принцип је репрезентован само у иодели, а о каввом систематском груписању на основи годпшњих времена нема ни помена То је до очевидности доказано реФератом чланова ко ■ мисије за преглед уџбеника за српски .језик у народним школама. 1 У прзграму за српски језик у основним школама истакнут је циљ: „Разумевање и правилна употреба усменога, писменога и књижевнога говора, а уз ово развпјање националних и патриотских осећања",- Ако је први део немогућно извести у прва два разреда због неразвијености схватања и неизвежбаности у мишљењу, у читанци се иогао провести — кад се већ одступило од „неоправданог шаренила" и „енциклопедије свега и свачега" — бар други део истакнутог циља. Вуђењу националних и патриотских осећања претпостављено је „вежбање у посматрању природних објеката" ! Ово је само иразна Фраза, јер се сувопарним и досадним многобројним чланцима о прнроди, ко.ја нам је више мање позната, не стварају карактерни, умни и писмени родољуби, Срби. Осуђујући поменути начин концентрације градива и принцип који .је проведен у читанци, реФеренти се о начину састављања читанака овако изражавају: „Ми мислимо, нанротив, да читанка не само мора бити центар делокунне наставе, него да она у овоме мора водити обзира н о наставним програмима из појединнх нредмета. Не мислимо, да она буде некакав скун свих уџбеника из свих наставних предмета, те да други уџбеници и не нмадну смисла и места (ово нарочито важи за старије разреде наше народне школе). Али је наше уверење, да читанка мора бити разноврсне садржине, п да се не сме ограничити само на песме, басне, лословице и загонетке, него она мора обухватити све оно чега има лепога, кориснога и поучнога у књижевности, све оно што обухвата и наставни програм, што проширује у деце знање о природи и свету око њих, и што чини задатак основне наставе и народне просвете." 3 РеФеренти даље с правом побијају неоснованост пигачева мишљења о чланцима „са врло провидном и деци одвратном (зш) моралном садржином."*

1 Лросветни Гласпик за ову год., св. за јуни ; стр. 568.

2 Наставни Планови е1с , стр. 8.

3 Просветни Гласник од ове год.; св за јуни; стр. 5"0—571.

4 ор. сИ. стр. 571.