Prosvetni glasnik

одене и прикази

619

интереса у деце. Слова су у иочетку крупна и речи разређене. Читанве су израђене у духу одавно утврђеног програма. 1 У1епо су уређене и немачке читанке. 2 ❖ РеФеренти читанке г. г. Протића и Стојановића изнели су умесне при медбе о распореду, вредности и примљивости градива; али нису ништа рекли о језику и свем што је у вези с њим. Међутим, то је толико исто важно колико и вредност градива. За нас је тим важније, јер изгледа да се код нас свако осећа способан да пише читанке. Шсати читанке један је од најтежих послова. Није за то довољна само педагошка него и најјача филолошка спрема. Писац (гезр. састављач) мора. знати све резултате данашње српске лингвистике. Мене је изненадила та страна читанке; јер, као што ћемо а гирегшп видети, састављачи као да о овом захтеву нису довољно водили рачуна. Треба једном престати са утилитаризмом на рачун недовољне способности. Ако се пушта да ствари иду како иду у уџбеницима из цругих наставних иредмета (да о осталим списима и не говоримо), бар уџбениии из којих се учи правилности српскога језика и писма, треба да буду до нотпуности исправни, у колико је то према данашњој лингвистичкој литератури за српски језик могућно. Стојећи на свуда утврђеном гледишту, да читанка мора бити огледало чистог кЕБижевног језика и по унутарњој и по спољашној садржини, ми с правом тражимо: да су у читанцп која је пред нама, најнедантније заступљене све стране данашње науке о српском језику, бар што се тиче школске употребе. У њој не сме бити погрешака ни у језику, ни у стилу, ни у спољашњој — писменој — обради чланака. Према овоме принципу, писац (гевр. састављач) српске читанке не сме бити прост комбинатор готових (и нових) чланака, него и коректор и редактор текстова који у погледу језлка и иисма нису исправни. Овај реФерат бавиће се поглавито том страном читанке, и пзнеће све погрешке, незнање и недоеледности до ситница; при чем ће се ипак пазити на најосновније недостатке. Има и случајних 1 Интересантан је извод из програма за основне школе од 1882. год.; ади нас се највише тиче програм за црве две године, који би у главном одговарао програму за прва два разреда наших основних школа. Ученици од 7—9 година. Породични разговори. Читанке с објашњењима (ириче, ирнмери, иоуке, иословице и басне). Учење наиамет. Практична вежбања у циљт стављања морада у службу: 1.) личним посматрааем карактера; 2.) применом интелигенције и школске дисциплине; 3.) непрекидним апеловањем на осећање и морално суђење; 4.) корекцијом површнога знања, и 5.) учењем да се изводе ®акта (Роиг поз /гЦ&, стр. VII. предг.). - Дошла нам је до рј куједна читанка за више-разредне школе (Ф е и ((ф е $ 8 е Се & и ф ии- шеђгКаССце ®фи1еп. ЗгоеЦе $(ије. @1С1е 3(и[(аде. ?е1^Ј1д, 1904.). У њој је овакав распоред: 1. Школа и дом. — II. Слике из живота. — III. Слике из природе; 1.) дневни живот, 2.) у пролеће, 3.) у лето, 4.) у зиму. — IV. НеОоиземља, завичај иотаџбина. Још има »Додатак«: Т; Слике из Лајпцига. — 2. Слике из Саксонске. Годишња времена огледају се у нарочито прибраним чланцима.