Prosvetni glasnik

620 ШРОСВЕТДИ ГЛАСНИК

погрешака; али тога не сме бити у књизи која треба да нас учи свему што је правилно. И њих ћемо жигосати. У књизи има 27 чланака, о којима можемо ■ судити да су оригинални, састављачеви. 1 У њима ћемо бити најпедантнији, јер су они огледало њихова лингвистичког знања; али нећемо бити штедљиви ни у иозајмљеним чланцима, макар они били и од највећих ауторитета. Део наш иосао биће подељен у пет одељака: стил, језик, иравоаис, интериункција и редакција. 1. Стил. Састављачима необично импонује стил са збијеннм, што краћим реченицама. У колико овај стил има врлина, поглавито због лакоће схватања и читања, у толико постаје врло досадан и монотон, ако се злоупотреби. Услед ситног цепкања реченица, читалац се заморава честим великим паузирањем, какво је иосле тачака. Читаоцу се чини као да, скаче сваки час преко блиских, нагомиланих брана. Овај стил се огледа у састављачевим оригиналним чланцима, негде више негде мање. И ми нагињемо што збијенијем стилу, и он је нарочито за мање развијелу децу добро дошао; само дужину појединих сложених или простих реченица ваља вешто подешавати да су различне. те да се избегне монотонија. Да од многих примера наведемо само два-три из оригиналних чланака, где се монотонија очевидно указује. ДецемЗар је. Почела је зима. Дани су кратки, а воћи су дуге. Земља се одмара. Покрила се белим покривачем. Нигде цвета. Нигде тичје иесме. Ваздух је хдадан. Људи и деца се утоплиди. Брегови и долине не виде се из снега. Вода је ледом покривеиа (»Зима«, стр. 43). Превалило је пола ноћи. Петлови су зору објавили. На црквеном торњу избило је четири сата. Сеоским путем корачају три снажна детића. На рамену су им оштре косе. Ено су већ на крај села. Окренули су у лево. Тамо је и ливада. На ливади су иебројене травке и травчице (»Косидба«, стр. 183—181). Сунце греје топлије. Настали су леиши дани. Отонио се снег и лед. Дше-, ница се зелени. Сељак је гледа, па је срећан в задовољан. Нада се богатој жетви (»Сељак«, стр. 112). Овај стил влада највише у описима, па и у других писаца. Да се избегне досада, услед заморавања и цепкања мисли, обично се прибегава вештом склопу реченица у параграФу (одељку, алинеји), а најчешће комбиновапу кратких и дужих сложених или простих реченица. Ово и не би свратило нашу пажњу, јер у највећем броју нових чланака овај је сгил вешто спроведен, да не би било замерака. Али, састављачи у томе терају тако далеко, да трпе или цепкају сложенс реченице, 1 Испод њих нема потписа, али је у огромној већини чланака стављен потнис, Предговора нема. Ну има чланака који немају одоздо потписа, али су очевидно позајмљени: песма »Саи«, басна »Рак и лисица*, песма »Поздрав оцу«, песма »Девојка'% песма »Моје село 8 , пес. »Грличица грче% пес. »Јеленче« (из чит.), иесма »Порани на посао« (јамачно од Милор. Петровића), песма »Жетва« (М. Петровић?) и песма »Годишња времепа* (М. Петровић?).