Prosvetni glasnik

одепе и прикази

621

тако да нова сложена или проста реченица почиње зависном реченицом која је саставни део аретходне реченице! На пр.: Ади, он није оамо ту лииу засадио. Него, он је накои себе оставио у свом врту још много красних воћака. Та бивао си ти у том врту. Па си и ти добио коју крушку и јабуку Ко дрво засађује, тад чини много добра. А ко дрво квари, тај много греши. (»Велика лица«, стр. 154. — Из »Невена«), После неколико дана дођу Ружичини родитељи својој кћери у ноходе. Кад виде како се Ружица ироменила, зачуде се. 11а упитају откуда то (»Ружица«, стр. 67. — Ново.). Врусом оштри секиру и отац. Али, не може наоштрити мотику и будак (»Ковач«, стр. 69. — Ново.). Дође цврчак у зимње доба мравима. И, замоли их да му узајме које зрно жита.... (»Цврчак и мрави«, стр. 69. — Доситејј. Већ се и по нашим шумама ређе чује весело птичије'певање и цвркутање. Јер и ту неваљала деца и немилостиви људи гоне невине итичице. ^»Птице певачице 15 , стр. 126 — 127. — Невен.) Био је леп сунчан дан. И, сунце је с неким задовољством уирло погдеде на земљу (»Поточић«, стр. 106. — Невен.) Излази да су леиа и красна сва 4 годишња времена. Да нам сва четири доноседарове и уживања и да мудри и добри Вог знд, боље удешавати него ми (»Четири годишња времена«, стр. 199. — Невен.). Кад ласте рано дођу, биће рано пролеће. А кад оне рано оду, биће рано зима. (»Ласта«, стр. 129. — Ного.). Противно овоме, негде су састављене уједно две самоеталне реченице! »Ево ме, тето, ево! Ама где си ти затолико? већ сам мислио, не ћеш ни доћи!... (»Рак и Лисица*, стр. 25). II. Језик. Треба претходно бити начисто с тим шта је „ аравилно " а шта „неиравилно" у језику. Данас у језику, у суштини, нема неправилности, т. зв. „изузетака." Све се збива по извесним гласовним (гезр. физиолошким ) законима и аналогији. Наш данашњи књижевни језик не треба мењати онакав какав је утврђен Вуком, Даничићем и њиховим последницима. Он се може доаупавати новим материјалом из данашњих српских дијалеката; али оно што је унесено у граматике и речнике као правилно, не треба мењати услед новина из данашњега л ранијега развића. Стојећи на том гледишту, ми ћемо изнети најглавније „неправилности", било да су оне сгекле ошпте право гласа или су својина дијалекатска. 1. Осмехну се деда стари : »Чуј, унуко моја мила, прао сам је шесет лета, па је стога иобелила (»Деда и унука«, стр. 11. — [Пколско звонце.). Облик иобелила није правилан, јер је ово глагол не I (— мти — им) него II раздела IV врсте (— ети — им), као: видети — видим — видео. У овоме греше и сами састављачи у својим чланцима: желно („Муња и гром", стр. 81; „Град", стр. 138.), аламтла („Добри суседи", стр. 17.).