Prosvetni glasnik

622

просветни гласник

У другим чланцима налазимо: зажел\лли („Ево наших ласта", 87.), желила („Жена и кокош", 162.), заилавкла („Зора", 166), иоруметла („Ружа", 183), волио („Четири годишња времена", 197, 198 — 5 пута), најволИо (Љ., 198—199). 2. »Збогом, људи, збогом децо, остајте нам здравн, сретии! Сачувајте наше гнездо, вратиће нас дан иролетии!* (»Збгом роде 8 , 37). Ј.Дао ти Бог добро, сретна и честита!« (»Бадњак«, стр. 56. — Вук). »Што ћу јадна несретница!..." (»Кукавица", 111). Поред овога налазимо: несреАиик (»Л.уиеж'% 65. — Ново.), иролеКна кишица (»Долаз. нрол. 4 , 85); ироле&ње цвеће (»У воћњаку и градини«, 104. — Ново), иролећње госте (»Сељак'%113. — Ново.); иролетпим дахором (»Иоточић«, 106), » Иролетња песма« (123), иролетњег доба (»Годишња времена«, 200). Од именице среКа наставком — гнг, а, о могло је иостати само среКан, Лна, Лно, и тако ваља и писати. Дијалектички се јавља и облик сретњи (р1.), сретња, сретње (о). То је постало наставком — ш (и)\ — ђњп, — ше, (— ђнб. — бни, — бн1б); и требало би гласити: *среКањ,' (*срећњи), *~ћња, *Кње. Дисимилацијом од Ињ постаје тњ, као у воуњак од *во\\Њак, и т. сл. Дакле, оправдани су облици: срсАни (и др.) и сретњи (дијал.). Други се облик ретко говори, те је једини „правилан" облик среКан, Лна, Кно. Контаминацијом од среЛни и сретњи постало је тако обично: сретни (сретан, тна, тно). Очевидно је да треба писати у књиж. језику: среКан, Кна, Кно. Зато је требало у песми у иримедби ставити како је иравилно. Ово већ не би могло важити за. другу реч, јер се поред иролеКе често говори (макар и дијалектички) иролет (стара реч). Иошто је иролет старије од иролеКе, могућан је придев иролетан, тна, тно ( — внђ ) поред најновијега *пролећан (ћни), иролеЛна, иролеЛно (врло ретко). Најобичнији је придев с насгавком — њи, а, е: иролетњи, тња тње. Према томе, све три Форме су оправдане; али је најчешћа жива употреба Форме иролетњи, тња, тње, те би ваљало љу и употребљавати у књижевном језику пре свију. 3. Поред оних које су реФеренти читанке поменули, има доста ировинцијализама, које је ваљало у примедби објаснити. Од њих неки се не налазе ни у Вукову Рјечнику, те би и многим наставницима били непознати. Да побројимо најнеобичније: наиун (нема у Вука) [Бресква како буде у наиун и почне јападити (?) лозу, осупш се. — „Бресква и јаблан", 26]; вретен (ЉМ.; нема у Вука); окоље (Човек стане, склаиа очп да их дим не окоље. — „Јесен", 39. (нема у Вука).; мусав (стр. 416; нема у Вука.); итенце („Оборено гнез данце", 128; нема у Вука); суљају се у прашини („Лето", 149; нема у Вука); (момче) холо („Ветар", 28. — Змај; нема у Вука): меКе

1 Знак * значи да се облик не говори.