Prosvetni glasnik

оцшб н црикази

629

26. ...Ни аошто не гдадуј, али и не триај у себе (»Здравље«, етр. 116). Овде имамо чист композитум, који је потпуно изгубио спедијална зн а чења копонената и добио адвербијално значење (пециациат), те га треба писати састављено: нииошто (уиор. никако, никад, нигде, никуд и сл). 27. Рад је сваком дужност дрека, а не служи на срам ничи; сиромах се њиме храии, а богат се њиме дичи (»Рад,« 65. — Змај). Ничи је цисање чисто Фонетско: али овде је ј иза и етимолошко (1:. ничиу-а, п. ничи/-е). те је утврђено да се пише ј, и ако се не изговара никако или врло непотпуно. Као што треба писати чиј, ииј, убиј, нечиј, свачиј, аијмо и др., и ако изговарамо: чп, ап, убп, нечп, свачп, апмо и др., — тако ваља писати н ничиј, и ако се изговара нпчп (упор. Нов. Срп. Грам., стр. 36; § 64, в) Овде би се овај пример могао бранити „песничком слободом" ; али је то ваљало објаснити у иримедби да није правилно. 28. Кроз њино зелено лишће ировирују весело бели дуварови скромних ратарских станова (»Село«, 94. — Јакшић). У средини је остављено место за ладњак (»У воћњаку и градини*, стр. 106. — Ново). Хуђа мајка њих излеже, туђа уста — ране (»Еукавица' 5 , 112. — Ненадов.). У ове три речи употребљен је Фонетски правопис место утврђеног етимолошког (са х). Интересантно је да и сами састављачи у том греше у свом чланку (ладњак), али само једанпут; јер одмах у идућој реченици, у истом чланку, пишу правилно хмељ, и свуда на другом месту. 29. Неће бити с горега да вас и на то опоменем (»Важност наших шума«, стр. 136. Панч.). Овде обе речи (с и горега) чувају Форму, али им је специјално значење потамњено и преливено једним општим логичким значењем: „рђаво", „на одмет". Дакле, оне чине композитум, и треба их писати састављено: згорега. 30. Сами састављаЧи пишу: на стр. 38.: »Септембар, октобар. иовембар* » » 78.: »Децембар, ^ануар, 05ебруар« » » 145.: »Март, Лирил, Жај« » » 195.: »Јуни, јули; август«. Каква недоследност! Но Новаковићу, имена месеца пишу се малим словима (Грам., сгр. 387; § 809, ђ) и тако и састављачи раде три пута против једнога случаја! Пре је веровати да је ово случајна омашка, и ако није нигде исправљено. 31. Натпис првој песми гласи : Ђацима Н& почетку шкодске године (стр. 1.). 1 Треба писати и чији (гезр. ничији, свачији), јер се и тако чује у народу (разуме се, без ј): » Чии си, бре ?« поред „Ш си, бре?« (Тимок). просветни гласник , II. књ., 5. св., 1904.