Prosvetni glasnik

(530

ПРОСВВТНИ 1'ДАСНИК

Ово све чини један натпис (гезр. једну скраћену реченицу), те у почетку другога реда треба мало н. 32. Иоручује бдажена Марија крститељу светоме Јовану (»Божја мати и хрститељ Јован (< , стр. 62. — Вук.). А свети Илија му одговори (»Љут судија«, 181. — Нар. ирича). Ваља писати: Светоме Јовану (Светн Јован) и ТГрститсљ Јован (Јован Арститељ), јер су то саставне речи једнога особног имена које се не говори никад без тих епитета и надимака (Свети Јован — једно дице). Исто тако: Свети Илија, Свети Сава, Света Петка, Овети Петар, Душан Силни, Карло .//елики и т. д. 33. У чланку „ Птице певачице" из „Невена" налазимо: веседо итичцје цевање (стр. 126), невине итичице (127), маторе тице (Љ.), у вртовима ћеш ретко атице код нас видети (Љ.), А те су итице миле (Љ.), Једна од ових тица... (Љ.), Зато паметни људи маме итице (Љ.), Птице се ту радо ирикупља1у и пдоде (Љ.). У истом чларку 7 пута Форма итица (гезр. птичији), а два пута тица! Оба се облика говоре, и то тица обичније. Али је утврђено да се у књижев. језику пшпе итица, и састављачи остављају тако у огромној већини случајева (и ван поменутог чланка). Ваљало је, дакле, досдедно униформисати једаи начин писања, а никако мешати их у једном чланку. Ово важи и за писање ичела и чела. 34. Тај човек који је ту липу аасадио, давио је умро (стр. 153 до 154. — Невен). Утврђено је да се пишу две тачке изнад р, кад се налази испред о које је постало од л (умро, прождро и др.); иначе ће неко прочитати р као сугласник.' 35. Кад набере доста, тад се кући врати; у школи је видиш још пре осам сати (»Илинка«, 133. — Змај). Акценат је од сат у деп. р1. сатп, а никако сати! Каква је потреба била овде писати акценат, и то непотпун [јер би по уобичајеном (Вукову) нисању било тачно сатп] ?! Да наведемо још један случај: Еипи шљпва, пуне каце, свуда се прелива (»Лето«, 195.) Овде шљива може бити само пот. 8^., а он има акценат шљпва. Оеп. р1. не може бити, јер би прирок морао стајати у множини и иза „шљива" 1 У речи умро Фактички се шири изговор у два слога (у-мро), а у једноме журналу читао сам „иесму 5 , у којој се један стих у броју слогова иодудара с осталима, рачунајући умро у два слога (дакле р сугласно!)!